U današnjoj redovnoj rubrici Drevna kineska kultura upoznaću vas sa poznatim kineskim vodoprivrednim ekspertom Li Bingom. Drenažni-irigacioni objekat Duđiangjan koji je on inicirao i izgradio pre 2200 godina najuspešniji je I najkreativniji projekat u kineskoj vodoprivrednoj istoriji. I danas Duđiangjan još u potpunosti igra svoju ulogu u ovoj oblasti I nalazi se na Uneskovoj listi Svetske kulturne baštine. U nastavku detaljnije o tome.
Pre nego što vas upoznam sa Li Bingom, evo nekoliko informacija o geografskom položaju Duđiangjana. On se nalazi u Sičuan kotlini na jugozapadu Kine. Provincija Sičuan se u drevna vremena zvala Šu, a Sičuan znači četiri ogranka reke Jangce. Najveći ogranak ove reke Minđiang protiče severozapadnim delom kotline, a u gornjem delu Minđianga se nalaze visoke planine I duboki kanjoni. Reka u tom delu ima brz tok koji u donjem delu naglo usporava I zato se pesak I kamen brzo talože. Zbog toga se svake godine u leto često dešavaju poplave, a posle sezone kiše najčešće dolaze periodi suše.
Krajem 4. veka pre nove ere, kraljevina Ćin pod vladavinom dinastije Džou, osnovala je pokrajinu Šu. Oko 250. godine pre nove ere, Li Bing je imenovan za kancelara pokrajine I bio je zadužen za kontrolu prirodnih nepogoda u području reke Minđiang. Prema legandama, Li Bing je dobro poznavao astronomiju I geografiju. On I njegov sin su pažljivo pogledali geografski položaj reke Minđiang, izučili razloge poplava I prikupili iskustva lokalnih građana u kontroli poplava. Li Bing je nakon toga inicirao izgradnju dranažno-irigacionog objekta Duđiangjan na reci Minđiang.
U starim knjigama ima malo podataka o Li Bingu. Tek tu I tamo, u nekim istorijskim zapisima, pojavljuju se priče o izgradnji Duđiangjana. U velikom istorijskom delu Šiđi koje je napisano u 2. veku pre nove ere, na primer, postoji samo jedna rečenica o tome, a u istorijskim zapisima kraljevine Ćin nije bilo čak ni jedne. Zbog toga malo znamo o tom poznatom vodoprivrednom ekspertu o kome danas saznajemo preko čuvenog objekta Duđiangjan.
Ovaj objekt ima tri glavna dela: branu, odvodni oluk I ustavu (to ti je isto što I brana). Brana je dugačka oko 3000 metara i kao jedan veliki mač nalazi se u centru reke Minđiang. Njome je reka podeljena na dva dela. Istočni deo se zove unutrašnja reka, ima funkciju irigracije, a zapadni deo se zove spoljna reka i ima funkciju navodnjavanja I plovidbenog transporta. Odvodni oluk se nalazi u unutrašnjoj reci, dugačak je oko 80 metara, širok 20 metara i ima funkciju kontrole cirkulacije vode iz unutrašnje reke u irigacioni kanal. Ustava se nalazi između brane I odvodnog oluka. Kad unutrašnja reka raste voda sa velikom količinom peska I kemena preskoči ustavu I odvodi se u spoljnu reku.
Izgradnja Duđiangjana je počela nekoliko desetaka godina ranije od izgradnje Kineskog zida. Kineski zid je imao za cilj odbranu države od spoljne agresije I danas je izgubio tu početnu ulogu. Duđiangjan je na najbolji način rešio problem poplava reke Minđiang I služi irigraciji I rečnom transportu. U proteklih više od 2000 godina, ovaj objekat je uvek igrao tu ulogu I postao je svojevstan vodoprivredni spomenik u svetskoj vodoprivrednoj istoriji.
Radi obeležavanja uspeha Li Binga I njegovog sina podignut je hram u blizini Duđiangjana. Na spoljnoj reci Duđiangjan 1974. godine pronađena je kamena skulptura visoka oko tri metra. Arheolozi su potvrdili da je ona napravljena po liku Li Binga u 2. veku pre nove ere. To u potpunosti pokazuje koliko su veliko poštovanje I zahvalnost tadašnji ljudi iskazivali Li Bingu.
