Huijuan je rodjen 334. godine u provinciji Šansi. Od detinjstva je voleo knjige. Još kao mali pročitao je mnoga čuvena dela kineskih pisaca. Ovladao je mnogim znanjima, i bio omiljen medju tadašnjim poznatim intelektualcima. U 21. godini, Huijuan je želeo da putuje na jug radi završavanja studija, ali nije mogao zbog rata. Već u ovom periodu, budista Daoan je u provinciji Šansi održavao predavanja o budizmu. Huijuan je prisustvovao na nekoliko predavanja posvećenih budizmu i shvatio da želi da se posveti učenju učitelja Daoana, te postao monah.
Huijuan je bio veoma vredan, danonoćno je čitao svete knjige budizma. Samo tri godine kasnije, počeo je sam držati predavanja. Želeo je da što veći broj ljudi shvati budizam, pa je svojim znanjima iz tradicionalne kineske kulture i svojim iskustvima obogaćivao sadržaje predavanja. Huijuanov način objašnjavanja budističkih svetih knjiga koristili su i drugi monasi, što su slušaoci veoma dobro prihvatili, pa se budizam brže širio Kinom.
Budizam je u četvrtom veku stigao na sever Kine. Sa 44 godine, Huijuan je zajedno sa desetak monaha krenuo na putovanje po jugu radi objašnjavanja i širenja budizma. Stigavši u centralni deo zemlje, u blizini čuvene planine Lu, Huijuan je na prvi pogled zavoleo tišinu i lepotu toga kraja. Na tom mestu su izgradili hram Donglin, koji je postao jedan od izvorišta kineskog budizma. 402. godine, radi jačanja uticaja budizma, Huijuan je osnovao udruženje monaha kineskog budizma u planini Lu, i zatražio da monasi svaki dan ponavljaju molitvu "nan vu e mi tuo fu" koja je postala jedan od simbola pristalica kineskog budizma. Takodje je uzgajao mnogo belih lotosa, što simbolizuje čistotu budizma. Osnivanje Društva belih lotosa smatra se kao nastanak kineskog budizma.
Kao jedan od osnivača kineskog budizma, Huijuan je uživao veliko poštovanje. Mnogi tadašnji zvaničnici su ga posećivali i nagovarali da i sam postane zvaničnik. Medjutim, Huijuana nije zanimala politika, on je svoj život posvetio duhovnim stvarima. Napisao je Model ponašanja monaha pred carem i višim činovnicima.
416. godine naše ere, osamdesetdvogodišnji Huijuan umro je u hramu Donglinu. Njegov način učenja i molitve "nan vu e mi tuo fu" je nakon 200 godina postao popularan u dinastiji Tang, a uticaj njegovog učenja proširio se na Japan i na Koreju.