Lu Ban se rodio u 6. veku pre nove ere. Prezime mu je Gong Šu, a ime Ban, a pošto je bio građanin kraljevine Lu, potomci su ga prozvali Lu Ban. Rođen je u jednoj stolarskoj porodici. Od detinjstva je sa drugim članovima porodice radio na mnogim gradjevinama. Ta bogata iskustva postavila su temelj za njegove brojne pronalaske.
U udžbeniku za kineske osnovne škole nalazi se jedna priča o otkriću testere. Lu Ban je dobio teški zadatak izgradnje palate. Za njenu izgradnju trebalo je obezbediti veliku količinu drveta. Šegrti mu su svakog dana na planinama sekli drva, ali to nije bilo ni izbliza dovoljno. Lu Ban je postao veoma zabrinut zbog toga I sam se popeo na planinu na vidi kako da reši problem. Kad se popeo slučajno je dodirnuo divlju travu I na nju posekao ruku. Upitao se zašto je ta trava toliko oštra. Pažljivo ju je osmotrio I otkrio je da se na njene obe strane nalazi mnogo oštrih ispupčenja, veoma sličnih zubima. Uz pomoć kovača, Lu Ban je napravio testeru za sečenje drveća - komad gvožđa sa mnogim zubcima.
Lu Ban je takođe napravio mnogo drugih stolarskih instrumenata. Na primer, stolarski lenjir koji ima dve linije koji se po njemu zove lenjir Lu Ban. Ti stolarski instrumenti su u tadašnje vreme imali veliki značaj jer se njima umnogome štedela snaga u teškim ručnim radovima.
Lu Ban je bio takođe talentovan pronalazač raznih sprava I mašina. Na primer, izumeo je bravu unutar koje postoje specijalni delovi I koja može da se otvori specijalnim ključem. Prema zapisima iz starim knjiga, Lu Ban je napravio I pticu od drveta I bambusa koja je mogla uz vetar da leti cela tri dana. Prema drugim predanjima, Lu Ban je napravio I drvena kola I konje koje je vozila drvena lutka. Iako te priče imaju elemente legende ipak dokazuju da su veštine Lu Bana bile izuzetne za vreme u kojem je živeo.
On je imao osebujan talenat I za pronalaske oružja. Prema zapisima iz starih knjiga, kraljevina Ču koja se spremala da pokrene ratove sa susednim kraljevinama, pozvala je Lu Bana da napravi neophodno orudje I oružje. Tadašnji poznati učenjak Mo Zi I Lu Ban imali su povodom toga žestoku raspravu. Mo Zi se zalagao da budu napravljeni praktični instrumenti za rad koje će koristiti obični građani, a protiv pravljenja oružja. Lu Ban je na kraju prihvatio mišljenje Mo Zija I uložio svoje snage u tehničko poboljšanje stolarskih instrumenata I mašinstva.
Upravo zbog toga što je Lu Banovo pronalazašto imalo praktičnu upotrebu u svakodnevnom životu on je zadobio poštovanje svih esnafa. U proteklih više od 2000 godina kineski stolari su iz poštovanja Lu Bana prozvali praocem, a u raznim krajevima Kine su podignuti hramovi kojima je ovekovečen njegov doprinos napretku celog sveta.