Danas ću vas upoznati sa poznatim kineskim političarom I patriotskim pesnikom Ću Juanom čija su patriotska ramišljanja I ideje bile primer za drevne kineske intelektualace. Ću Juan je živeo pre više od 2300 godina u «Periodu zaraćenih država». Tadašnja centralna vlada dinastije Džou je postajala sve nemoćnija, razne kraljevine su iz godine u godinu pokretale ratove. Među njima su kraljevine Ćin, Ču i Ći bile najsnažnije. Ću Juan je potomak careva kraljevine Ču. Bio je veoma talentovan i uzdanik cara Ću Huai. Radi ostvarivanja ujedinjenja kraljevine Ču, Ću Juan je na osnovu tadašnje situacije, izradio program reformi u zemlji i odbrane od kraljevine Ćin u zajednici sa kraljevinom Ći. Taj njegov proogram je postigao znatan uspeh. Međutim, Ću Juanovov program je ugrožavao interese vladarske klase i zato su najomiljenija konkubina cara Ču Huai i drugi zvaničnici raznim intrigama uspeli da Ću Juan bude prognan iz zemlje. Posle toga, car Ću Huai je pretrpeo poraz u ratu protiv kraljevine Ćin i umro je van svoje zemlje. Njegov sin Ču Huai je stupio na presto i ponovo prognao Ću Juana. Vojnici kraljevine Ćin su 278. godine pre nove ere napali prestonicu kraljevine Ču. Kada je čuo je čuo tu vest, Ću Juan je bio veoma tužan. Bio je veliki patriota, ali nigde nije mogao da iskoristi svoj talenat. Sa velikim razočarenjem, Ću Juan je došao u do reke Miluo, noseći veliki kamen na leđima i skočio u vodu. Ću Juan je bio poznat političar, ali je dva puta bio prognan što je kod njega izazvalo snažna osećanja tuge, razočaranja i pesimizma prema budućnosti njegovog naroda i države. Međutim, on je takođe bio prvi romantičarski pesnik u istoriji kineske literature. Za vreme progona, Ću Juan je napisao Li Sao, Tian Ven, Đu Ge i druga poznata dela, koja su potomci nazvali Ču Ci, tj. Pesme iz kraljevine Ču. Njegova najpoznatija pesma Li Sao je najduža pesma koju je napisao. U njoj govori o svom progonu zbog njegovih političkih ideja i izražava duboku tugu i osećanje prema narodu i državi. U pesmi Tian Ven, postavio je Nebu 172 pitanja koja se tiču astromonije, geografije, filozofije i drugih oblasti. U toj pesmi Ću Juana je izrazio sumnje prema tradiciji i svoje težnje ka nauci. Prema predanjima, Ću Juan je skočio u reku 5. maja po kineskom lunarnom kalendaru. Ribari i građani sa obale reke Miluo, čuvši tu vest, došli su da spasu njegovo telo. Ljudi su neprekidano stavljali jaja i kolače od lepljivog pirinača u reku, kako bi sprečili da ribe jedu Ću Juanovo telo. Od tada je 5. maj po lunarnom kalendaru postao kineski tradicionalni praznik Duan Vu. U toku više od 2000 godina, svake godine tog dana ljudi prave kolače od lepljivog pirinača i održavaju takmičenja u vožnji čamaca-zmajeva obeležavajući tako uspomenu na ovog velikog patriotskog pesnika. U kineskoj istoriji, Ću Juan se smatra velikim političarom i izuzetnim romantičarskim pesnikom. Komitet za svetski mir je 1953. godine upusao njegovo ime na listu «Četiri poznate ličnosti iz sveta kulture».