Sećam se svojih prvih trenutaka u Šangaju. Stigli smo uveče, a hotel u kojem smo otseli nalazio se na samoj obali Huangpu reke. Sa prozora moje sobe mogla sam da vidim obe obale i da uživam u istinskom vremeplovu. Sa jedne strane reke uronila sam u 19. vek, a sa druge u 21. Taj doživljaj je noću veoma intenzivan zbog raskošnog, maestralno aranžiranog osvetljenja zgrada izuzetno maštovite i vizionarske arhitekture Pudonga, savremenog dela Šangaja. Višespratnice za koje se na momente čini da prkose sili gravitacije, preko rečnih voda i luke pretapaju se u Šangaj kakav poznajem iz filmova tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. I vremeplov je zapravo ta reka, srce i krvotok svega što se ovde dešavalo i što se dešava.