Pripremili: Džao Peng, Dajana Veličković-Šabotić
Bik isklesan u gromadi kamena od 400 tona—simbol sela Huasi
Selo Huasi, čija moderna izgradnja je počela 1961. godine, leži na južnoj obali donjeg toka reke Jangce, oko 150 kilometara udaljeno od najprometnijeg kineskog grada Šangaja.
Jedoobrazne vile u kojima se živi raskošno i bez nadoknade
Danas najbogatije selo na svetu, na samom početku osnivanja bilo siromašno seoce na površini od svega jednog kvadratnog kilometra, sa 1100 žitelja. Isto kao i u većini tadašnjih kineskih sela, bilo je siromašno i imalo je veliki problem sa hranom.
Pojam "Transformacija'' prožima istorijski razvoj ovog sela, koje ovih dana slavi 50 godina postojanja.
1969. godine, kada su ostali delovi Kine, uzimajući kinesko selo Dadžai kao primer poljoprivrednog razvoja, još energično radili na razvijanju poljoprivrede, tadašnji generalni sekretar seoskog komiteta Huasi-ja Vu Ženbao je predvodeći grupu seljaka, "krišom'' osnovao fabriku metala. Prisećajući se tog perioda, Vu Ženbao kaže da je kretanje putem industrijalizacije bio jedini ključ za obogaćivanje. Ovo je u izvesnom smislu bila najranija transformacija modela razvoja u istoriji sela Huasi.
Unutrašnjost vile stanovnika sela Huasi
Spoljašnost vile
Mala fabrika metala je selu Huasi donela "prvo bure zlata''. Izvukavši koristi iz tog poduhvata, selo Huasi je u 80-tim godinama, kada je širom zemlje zvanično početo sprovodjenje politike reformi i otvaranja prema svetu, nastavilo proces prelaza sa poljoprivrednog na industrijski razvoj. Podaci pokazuju da je kocepcija razvoja tog sela tokom 80-tih godina bila "energično razvijanje kolektivne industrije putem akcionarskog kooperativnog sistema'', zahvaljujući kome je vrednost kolektivne imovine sela do 1988. godine porasla na 100 miliona juana. U ono vreme, to je, bez sumnje, bilo napredan poduhvat. Prema rečima Vu Ženbaoa, dok su se ostali delovi zemlje trudili da ostvaruju rast proizvodnje žitarica, selo Husi je već počelo da se bavi industrijom.
Poslednjih godina, na bazi tradicionalne primarne i sekundarne industrije, selo Huasi energično razvija i tercijarnu industriju poput turizma, finansija i pomorskih projekata. Istovremeno sa transformacijom modela privrednog razvoja, u toku 2010. godine ovo selo je ostvarilo prihod od 51.2 milijarde juana. Danas svaka porodica u selu živi u modernužoj vili, seljaci uživaju u povoljnim kulturnim, prosvetnim i zdravstvenim uslovima i dobro očuvanom životnom okruženju. Nedakašnje malo selo Huasi se pretvorilo u "gradić'' koji obuhvata 13 susednih sela na ukupnoj površini od 35 kvadratnih kilometara sa 50 hiljada stanovnika.
Pre nekoliko dana je Selo Huasi počelo obeležavanje 50-togodišnjice svog osnivanja, svečanosti u čast tog jubileja prisustvovalo je oko 15 hiljada domačih i stranih gostiju, medju kojima je i moja koleginica Dajana Veličković-Šabotić.
Opširnije u audio izdanju:
