Tandže hram kao jedan od najstarijih hramova u području Pekinga, u sebi spaja nekoliko arhitektonskih stilova. Nalazi se oko pedesetak kilometara zapadno od Pekinga na zavojitoj planinskoj cesti koja prolazi kroz stara sela. U proleće i rano leto, obronci su prekriveni beharom I pogled na njih ostavlja posetioce bez daha.

Tandže na mandaronskom znači "Bazen zmaja i hram dudovog drveta" jer ga okužuju šume duda. Si je na mandarinskom hram. Izgradjen je u trećem veku. Dogradjivale su ga tokom vremena razne dinanstije I danas je on jedna od najvećih pekinških hramskih zona većinom u arhitektonskom stilu Ming i Ćing dinastije.

Postoje tri glavna dela hrama – sala apstinencije, oltar za službu i sala Guan Jina.

Ova poslednja sala je povezana sa kćerkom Kublaj kana koja se ovde bila monahinja u 13 veku. U sali se nalazi kamenje na kojima su tragovi njenog klečanja za vreme molitvi boginji milosrđa Guan Jin.

Tandže hram je bio jedan od najznačajnih hramova u njegovo vreme i služio je kao model za prostorno planiranje Zabranjenog grada u kineskoj prestonici. Na tabli na ulazu u hram piše : "Prvo je bio Tandže, a onda je nastao Peking."

U hramu postoji paviljon plutajućih pehara. Mali vijugavi kanal u obliku repa zmaja probijen je na mermernoj ploči, napunjen vodom i u nju su stavljeni mali pehari napunjeni vinom. Kada završe svoje putovanje niz vodu, osoba koja im je najbliža u tom trenutku mora da popije vino iz njih.

Tandže odiše mirom i spokojem. Dvorište je prepuno visokih stabala drveća. Medju njima su i dva ginko drveta u punoj snazi nazvani car i carica. Posadjeni su ovde pre više od hiljadu godina.

Tandže hram ne posećuju horde turista kao što je to slučaj sa Lama hramom ili Hramom nebesa i po mnogima to je njegova prednost u odnosu na druge hramove na teritoriji Pekinga.

Do njega se može stići i javnim prevozom. Prvo, linijom metroa broj 1 do PingGuoJuana, a onda jednosatnom vožnjom autobusom broj 931.

Posle obilaska Tandže hrama, posetioci mogu da produže do hrama Đie Tai. To je drugi veoma stari hram u ovoj zoni. Udaljen je svega desetak kilometara od Tandže hrama i isto toliko od Džoukoudiana, lokacije na kojoj su 1929. godine pronadjeni ostaci "Pekinškog čoveka" koji je u ovom području živeo pre 50 hiljada godina. .