Pored familije Šen, u gradu Feng Huanu je živelo još 24 velike porodice slavnih imena. Svaka od njih je imala svoju svečanu rodoslovnu prostoriju. Posetili smo jednu dobro očuvanu prostoriju familije Jang. Siao nam je objasnila :

Obično je naspram ovakve svečane prostorije pozornica, s leve i desne strane, na prvom spratu su balkoni za starije članove porodice i počasne goste. U ovakvom prostoru namenjenom održavanju skupova obično nema dela za stanovanje. To je bilo mesto za okupljanje svih članova familije radi dogovora o najvažnijim porodičnim poslovima ili o nekim vanrednim događajima.

U gradu Feng Huang druga poznata turistika destinacija je vila velikana kineskog slikarstva Huang Junjuja, virtuoznog majstora kineskog tradicionalnog i slikarstva u ulju, grafike, karikature, gravure i skulpture. Pored neviđenog slikarskog talanta, on je bio i veoma obdareni pisac. Vodeći nas kroz njegovu vilu Sian objašnjava:

Desno od nas je građevina na stubovima koja se zove „ Zgrada težnje za zelenilom". To je bila Huangova radna soba. Svaki put kada bi se vratio u rodni kraj, ovde bi odsedao i stvarao.

Zgrade na stubovima su tipični stambeni objekti tradicionalnog arhitektonskog stila narodnostri Miao, Tuđia, Tong i Šuj i karakteristične su za zapadni deo provincije Hunan kao i ostale juđne provincije Hubej i Guidžou. Te kuće su okrenute prema istoku ili zapadu i imaju prizemlje i sprat. Na prvom spratu su dnevne i spavaće sobe povezane terasom sa ogradom duž cele kuće. U prizemlju su ostave i prostorije za životinje.

Ove kuće koje se lepo vide sa čamaca koji plove rekom Tuođian, na turiste ostavljaju nezaboravan utisak. Govoreći o arhitektonskom stilu tih kuća Siao Hua navodi:

Zapadni predeli provincije Hunan imaju pretežno brdsko- planinski reljef i retko se može naći prostrano ravno mesto za podizanje stanova. To je razlog zašto su ovdašnje kuće često postavljene na stubove. I kuće i stubovi se farbaju u crno tung-uljem, u cilju zaštite od vlage. Naime, u južnim krajevima Kine je velika vlažnost, pa se lokalne gradjevine svake dve do tri godine zaštićuju tung-uljem protiv propadanja.

Preko reke Touđian postoji most „Hongćiao„ u prevodu most feniksa. Podignut je 1615. godine za vreme dinastije Ming. Pored njega je 80-tih godina prošlog veka izgrađen kolski put koji povezuje ovu sa provincijom Guidžou. Taj most, star gotovo 500 godina, danas je značajan istorijsko-arhitektonski spomenik i nezaobilazna turistička atraktija ovog kraja.