Arheološko otkopavanje lokaliteta Džoukoudian traje sa prekidima više od 80 godina, a istraživanje je još uvek u toku. Prvo mesto u Džoukoudianu je otkopano na preko 40 metara dubine, ali to je još uvek manje od polovine sendimenata. Na ovom mestu su otkopani brojni fosilni ostaci i kamena orudja pračoveka, kao i mnogi fosilni ostaci sisara. Po obimu otkopanih fosilnih vrsta i ostacima ognjišta, Džoukoudian je svakako bez premca.

Otkriveni ostaci ognjišta su potvrdili da je upotreba vatre datira stotine hiljada godina ranije od onoga što se do tada pretpostavljalo. U Džoukoudianu je nađeno pet slojeva pepela, tri ostataka humki pepela i mnoštvo spaljenih kostiju, najveća dubina sloja pepela je šest metara. Ovi ostaci svedoče da je pekinški čovek znao ne samo da upotrebi vatru, već i da je čuva.

Na lokalitetu je otkopano stotine hiljada kamenih orudja. Većina njih su sitna oruđa raznih oblika. Oruđe iz ranog doba izrađeno je grublje i većeg je obima, to su uglavnom orudja za gadjanje i sečenje. Oruđe iz srednjeg perioda je manjeg oblika i šiljastog vrha. Dok je oruđe iz poznog doba još manje, kameno šilo je recimo svojstveno oruđe ovog doba. Sudeći po iskopinama, pekinški čovek je živeo u reonu Džoukoudian pre otprilike 700 do 200 hiljada godina. Živelo se od sakupljanja plodova i od lova. Pekinški čovek je pračovek srednje karike evolucije od paleolitskog majmuna do homo sapiensa.

Otkrivanje i istraživanje ostataka pekinškog čoveka je rešilo poluvekovnu dilemu oko pitanja da li je erektus čovekoliki majmun ili čovek, nastalo u 19. veku, kada je otkriven pitekantropus na ostrvu Java. Činjenice svedoče da je u praskozorje čovečanstva to bio je stadijum erektusa u morfološkom i biološkom smislu, po kulturi i društvenoj organizaciji. Erektus je potomak australopitekusa, a takođe predak kasnijeg homo sapiensa. Erektus se nalazio u srednjoj karici evolucije od paleolitskog majmuna do modernog čoveka. Sve dosada morfološki tip erektusa prepoznaje pekinškog čoveka nađenog u Džoukoudianu kao standardni tip i Džoukoudian ostaje najbogatiji, najsistematskiji i najvredniji lokalitet pračoveka u svetu, iz istog perioda. Džoukoudian-Lokalitet pekinškog čoveka decembra 1987. upisan je u Listu svetske kulturne baštine. Žiri svetske kulturne baštine je dao sledeću ocenu: Naučno istraživanje u lokalitetu pekinškog čoveka (sinantropus) u Džoukoudianu još uvek se nastavlja. Dosada su pronađeni ostaci pekinškog čoveka familije kineskog čovekolikog majmuna, koji je živeo otprilike u sredini pleistocena. U isto vreme su pronađeni i raznovrsni životni predmeti koji datiraju 18,000 do 11,000 godina pre naše ere . Džoukoudian ne samo što je redak istorijski dokaz ljudske zajednice na azijskom kontinentu iz davno prošlog vremena, već i rasvetljava proces evolucije čoveka.