Kineski zid se pruža niz talasaste grebene, ispod zida su strme spoljne padine. Zid i planine se međusobno udružuju i dopunjuju. U starovremenskim vojnim uslovima, bilo je gotovo nemoguće da se vojska popne kroz opasan reljef do ispod samog zida i zatim otuda povede ofanzivu na zid. Zid je spolja od ogromnih opeka i kamenih blokova, a iznutra punjen kamenjem i zemljom. Visok je oko 10 metara, na vrhu širok četiri-pet metara, dovoljno za prolaz četiri konjanika uporedo, pogodno za manevrisanje vojske i prevoz žita i oružja. Sa unutrašnje strane zida su sazidane kamene stepenice i hodnici. Na svakih nekoliko stotina metara je po jedna kula odnosno toranj za prenos dimnih signala. Kule su podesne i za smeštaj oružja i žita i za odmor graničara. Kad bi stigla neprijateljska vojska, kule su bile korišćene kao odbrambeno utvrđenje, a u tornjevima se dimilo od zapaljenog sena, tako da je gusti dim preko niza tornjeva brzo prenosio alarmni dimni signal o neprijateljskoj ofanzivi.