Dobri duh Šangaja obitava u „Astor hausu", prvom kineskom hotelu izgrađenom 1846. godine. Ovo svratište, algoritam gradske istorije, nisu bez razloga pohodili Čarli Čaplin, Albert Ajnštajn, Bertrand Rasel i Julijus Grant
Građevinska dizalica, postavljena tik ispod oblaka koji se navaljuju na novu šangajsku kulu, upravo je spuštala gredu na 632. metru ovog, najnovijeg zdanja poslovne četvrti Pudong.
Sa suprotne obale reke Huangpu, iz starog dela grada zvanog Band, posmatrali smo prizor izgradnje. Nesvakidašnji sudar meteorologije i arhitekture na repu tajfuna „Nakri", koji je početkom avgusta 2014. godine protutnjao jugoistokom Kine.
U Šangaju je moguće ići korak ispred uobičajene stvarnosti. Vozili smo se čuvenim maglevom koji dostiže brzinu od 431 kilometar na čas. Tačnije, lebdeli smo tim vozom, dok je na krivinama pokušavao da iskoči sa magnetnog polja.
Sunčali smo se na obližnjoj plaži, pored reke, na pesku dopremljenom sa ostrva San-ja iz Južnog kineskog mora i divili se sačuvanim „šikumen" kapijama i fasadama u kvartu „Kul doks".
Iskusili smo lepote bašte Jujuan koja potiče sa kraja XVI veka, iz epohe dinastije Ming. Divili smo se fasadama i arhitekturi Banda, razigranoj eklektikom, barokom, neoklasicizmom, renesansom, gotikom i art-dekoom. Posmatrali smo ljudski mravinjak sa televizijskog tornja „Orijentalni biser" i još štošta.
Ipak, dobri duh Šangaja pronašli smo u hotelu „Astor haus". To je prvi zapadnjački hotel u Kini, izgrađen 1846. godine, nakon Prvog opijumskog rata.
Ovo svratište klasičnog hola i olajisanih patosa u sobama pravi je algoritam gradske istorije. Nisu ga bez razloga pohodili Čarli Čaplin, Albert Ajnštajn, Bertrand Rasel i Julijus Grant.
– Imamo sačuvane podatke da je Čaplin odseo u sobi 404. Bio je naš gost 1931. i 1934. godine – pojašnjava mi ljubazni menadžer ovog hotela, danas u državnom vlasništvu, koji svaki čas izdaje uputstva livrejisanim poslužiteljima i nosačima. – Ajnštajn je ovde boravio 1922, u sobi 304, a Bertrand Rasel 1920. godine. Odseo je u sobi 310.
Ovaj spisak dopunjuje 18. predsednik SAD, general i legendarni komandant severnjačke vojske, Julijus Grant, kome se predao južnjački vojskovođa Robert E. Li. Grant se ovde obreo 1897. godine.
Hotel danas dobrim delom izgleda kao u XIX veku. Čak je i nameštaj prilagođen ukusu tog vremena.
Ali, to nije sve što „Astor haus" čini tako posebnim. Ovde su 26. jula 1882. godine zasijale prve električne lampe u Kini. Iste godine, u „Astor hausu" je održana prva cirkuska predstava u Kini.
Petog novembra 1897. godine, hotel je bio domaćin prvog bala, u čast 60. rođendana harizmatične carice Cisi, koja je iz senke upravljala Kinom od 1861. do smrti 1908. godine.
Godine 1901, u „Astor Hausu" obavljen je prvi telefonski razgovor u Šangaju. Broj hotela u starom imeniku bio je: 200.
U novije doba, „Astor haus" je bio mesto gde je obnovljena Šangajska berza, prva posle 1949. godine. Dogodilo se to 19. decembra, na pravoslavnog Svetog Nikolu, 1990. godine.
„Astor haus" je važno uporište moje biografije. Poslednjih godina, trudimo se da odsednemo u hotelima sa živom pričom, onima koji su bili poprišta ili makar kulise istorijskih događaja.
Nakon moskovskih hotela na Jakimanki, kvartu sa zgradama iz XVIII i XIX veka, po kojem je šetao Anton Pavlovič Čehov i nešto severnijeg „Petrofa", stare carske rezidencije s kraja XVIII veka, koja je, prema svedočenju domaćina, bila Napoleonov ratni štab, te „Armade" iza zidina drevnog Carigrada na Bosforu, u kojima smo boravili, „Astor haus" je još jedno mesto iz kog je moguće jasnije sagledati odvijanje XXI veka.
