Drevni kineski mudraci su smatrali da je čitav univerzum, sve u ljudskom biću i u prirodi, podložno uticaju energija i karakteristika pet elemenata i ravnoteži jina i janga, čiji se poremećaji odražavaju i na ljudsko zdravlje. Kada su energetski sistemi u ravnoteži i harmoniji, čovek je zdrav, a bolesti nastaju kao posledica energetske neravnoteže  

Piše: Lidija Obradović

Tradicionalna kineska medicina ljudsko telo vidi kao univerzum u malom, kao celinu sa nizom medjusobno povezanih sistema. Kada su sistemi u ravnoteži i harmoniji, čovek je zdrav, a bolesti su posledica neravnoteže energija u organizmu

Drevni Kinezi su, praćenjem dešavanja i promena u prirodi, pokušali da razumeju zakone života i energije ći – koja stvara život, nevidljiva je, nečujna i nalazi se svuda. Dva pola te energije su jin i jang, nerazdvojne suprotnosti koje se prepliću i stalno menjaju pretapajući se jedna u drugu. Jedna bez druge ne postoje, a načini interakcije jina i janga oslikavaju pet oblika energije, odnosno odlike pet elemenata u prirodi – drveta, vatre, zemlje, metala i vode..

Drevni kineski mudraci su smatrali da je čitav univerzum, sve u ljudskom biću i u prirodi, podložno uticaju energija i karakteristika pet elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal i voda), kao i ravnoteži jina i janga, čiji se poremećaji odražavaju i na ljudsko zdravlje. Kada su energetski sistemi u ravnoteži i harmoniji, čovek je zdrav, a bolesti nastaju kao posledica neravnoteže jina i janga.

Sklad suprotnosti

Ova teorija i filozofija prostiru se na sva životna polja. Svoje mesto ima i u polju medicine, gde objašnjava fiziološke aktivnosti i patološke promene i služi kao vodič kliničkom tretmanu na osnovu prepoznavanja različitih simptoma. Ta drevna učenja važna su komponenta kineske tradicionalne medicine koja svoje principe temelji na teoriji svojstava pet elemenata – drveta, vatre, zemlje, metala i vode. Oni predstavljaju aspekte kružnog toka različitih energija u prirodi i u čoveku koje utiču jedna na drugu, dinamički se smenjuju i postupno transformišu iz jednog oblika u drugi. U prirodi, u prostoru u kojem boravimo, kao i u organizmu, mora postojati skladan tok, neometana transformacija i ravnoteža svih pet energija da bi život bio u harmoniji i ispunjen zdravljem.

U neprestanom krugu transformacije, svaki element podržava onaj koji dolazi i oslabljuje prethodni, ali može da bude i destruktivan ako energija, zbog slabosti i neravnoteže, preskoči element koji sledi. Drugim rečima - voda hrani drvo, ali gasi vatru, vatra obogaćuje zemlju pepelom, ali otapa metal, zemlja stvara metal, ali upija i zatire vodu, a metal stvara vodu, ali seče drvo.

Ubiranje plodova

Tok energije u prirodi ima analogiju sa energetskim tokom u čovekom organizmu, pa organi, čula i emocije imaju karakteritike odredjenog elementa. Element metal predstavlja sažimanje energije, poniranje u srž sebe. Samo iz vlastitog bića možemo iznedriti kreativne ideje i krenuti u novi stvaralaćki ciklus. Voda je potrebna da bi ideja sazrela i da bi se akumulirala energija potrebna za realizaciju željenog. Ona hrani drvo, a energija drveta predstavlja rast, širenje i akciju. Drvetom ložimo vatru, a energija vatre predstavlja kulminaciju u manifestaciji ideje i razmeni sa okolinom. Sagorevanjem nastaje pepeo koji hrani zemlju, a energija zemlje predstavlja ubiranje plodova nastalih od začetka ideje do njene realizacije. Time se energetski kružni tok simbolički zatvara, ali sledi novi ciklus dolaskom energije metala. Ako se preskoči neka od ovih prirodnih faza energetskih smena dolazi do neravnoteže, što je uzrok manjih ili većih zdravstvenih smetnji, pa i bolesti.

Kruženje energije

Drvo je energija rasta, dizanja i širenja. To je energija proleća i istočne strane sveta. Karakteristike drveta u ljudskom organizmu imaju jetra (jin) i žuč (jang), čulo vida i tkivo tetiva, a od emocija i glasova – ljutnja i vika. Kisele ukuse i zelenu boju takodje karakteriše energija drveta.

Vatra ima energiju širenja, rasta. Karakteristična je za leto i južnu stranu sveta. U ljudskom organizmu vatreni su srce (jin) i tanko crevo (jang), čulo ukusa i tkivo vena, kao i emocije gorčine, radost. Gorki ukusi i crvena i narandžasta boja imaju energiju vatre.

Zemlja predstavlja centar, energiju vraćanja na izvor, energiju osovine i jezgra. Zemljano godišnje doba je rana jesen, a strane sveta severoistok i jugozapad. U ljudskom organizmu ovu energiju imaju slezina i gušterača (jin) i želudac (jang), mišićna tkiva i osećanje brige. Sladak ukus i žuta, smedja boja predstavlju energiju zemlje.

Metal je energija sažimanja, sakupljanja prema unutra. To je energija kasne jeseni i zapadne strane sveta. Kada je o čoveku reč, organi sa energijom metala su pluća (jin) i debelo crevo (jang), čulo mirisa i tkivo kože, emocije tuge, ljuti ukusi i "metalne" boje – bela, zlatna, srebrna, ljubičasta.

Voda ima energiju mirovanja, akumulacije, silaznu energiju. Ovo je energija zime i severne strane sveta. U ljudskom organizmu ovu energiju imaju bubrezi (jin) i mokraćna bešika (jang), čulo sluha, tkivo kostiju i emocije straha. Slano ima energiju vode, kao i plava i crna boja.