Pripremili: Radosav Berbatović i Džao Hongčao

Iranski reditelj i oskarovac Asghar Farhadi nedavno je boravio u Srbiji na Filmskom i muzičkom festivalu Kustendorf. Farhadi za Kineski međunarodni radio govori o svom drugom boravku u Srbiji, Emiru Kusturici, srpskoj i kineskoj kinematografiji.

Koliko ste upoznati sa tradicijom u Srbiji, i da li bi nešto moglo da posluži kao inspiracija za neki vaš novi film?

- Ovo mi je drugi put da sam u Srbiji. O Srbiji znam onoliko koliko sam čitao u novinama i drugim medijima. Više znam o srpskoj kinematografiji i prilikama sa kojima sam se upoznao kroz filmove Emira Kusturice. Za sada ne mislim da bih mogao da napravim neki film, čija bi se radnja dešavala u Srbiji, pošto je srpska kultura veoma specifična. Ali bi se sa ljudima, koji ovde žive mogla napraviti priča, upravo zbog bogate istorije.

Filmska kritika za vas kaže da ste vrhunski pripovedač.

- Mnogo volim priču i pripovedanje. U sadašnjoj kinematografiji ima mnogo priča, ali one su često udaljene od realnosti. Ne mislim, sa druge strane da na filmu treba prikazivati samo realnost, već treba prikazati i neke dublje odnose. Od detinjstva sam uživao u pričama i pripovedanju, posebno u bajkama.

Šta vam je bilo najzanimljivije na Kustendorfu, šta vam je ostavilo najveći utisak?

- Dve stvari su na mene ostavile veliki utisak. Jedno je priroda, kojom je okruženo ovo mesto, a drugo je duša samih ljudi, koji ostavljaju utisak da su duboko zainteresovani za sopstvenu kulturu. Po mom mišljenju Kustendorf ne treba zvati festivalom. Festivali širom sveta drugačije izgledaju, imaju neku svoju drugačiju pojavu. Dok se ovaj festival bavi isključivo filmom. Ovde dolaze mladi ljubitelji filma, dolaze studenti koji imaju radionice i razgovaraće se samo o filmu. Na ovom skupu ljubitelja filma nema glamura, nema limuzina ni crvenog tepiha. Upravo i ja se zato ovde osećam bolje nego na drugim festivalima

Film „Prošlost" doneo vam je mnogobrojne nagrade. Zašto ste se odlučili da film snimate baš u Parizu i zbog čega je središnja priča razvod dvoje emigranata?

- Razvod je samo razlog da bi se govorilo o odnosima između ljudi. Lakše je tako predstaviti ličnosti ako imamo jednu ekstremnu situaciju. Upravo razvod zna da kreira jednu takvu ekstremnu situaciju.

Održali ste radionicu sa mladima, koji tek počinju da se bave filmom. Koja je glavna poruka koju ste im izneli s obzirom na teške uslove sa kojima se kinematografija u čitavom svetu suočava?

- Uslovi za stvaranje filmova u čitavom svetu nisu tako dobri, i mnogi su zbog toga zabrinuti. Ali novac nije taj koji pravi film, već ono što imamo u sebi- to su misao i ideja. Ono što uvek poručujem mladima je da treba da prave onakve filmove kakve sami žele da naprave a ne one za koje im drugi ljudi govore da ih treba napraviti.

Da li sebe smatrate hrabrim čovekom?

- Ne, otkud to pitanje.

Mislim na vaš govor na dodeli Oskara 2012, dosta ste kritikovani nakon toga.

- Nisam imao velikih problema nakon tog govora. Smatram da su ljudi u Iranu dosta hrabri, tako da ne bih ubrajao sebe u hrabre ljude.

Da li se isplatila vaša borba kroz umetnost?

- Čitava ta borba učinila je da se izgradi jedan novi filmski jezik i mislim da je na taj nov način bolje predstavljena i iranska kinematografija u svetu

Šta mislite o Emiru Kusturici i njegovim filmovima?

- Kusturica je jedan od mojih najboljih prijatelja u svetu filma. Često razgovaramo telefonom. Volim njegove filmove. Od „Podzemlja" pa do danas pogledao sam sve njegove filmove, to su posebna dela. On je jedna zaista posebna osoba i takav je i njegov stil, on ne liči ni na jednog drugog reditelja. Ima toliko energije u sebi da se često pitam odakle mu takva energija. A upravo ta energija se može videti u njegovim filmovima.

Koliko pratite kinesku kinematografiju. Imate li kineske reditelje i glumce koje posebno cenite?

- Znam za one kineske filmove koji su poznati u svetu. Gledao sam filmove Vong Kar Vaija i jako su mi se dopali. Ono što mi se posebno dopada u kineskim filmovima je što se dosta bave istorijom. I drago mi je da kineski reditelji na pravi način svetu predstavljaju istoriju svog naroda.