razgovarao: Džao Peng

priredili i sinhronizovali: Tian Ju, Džao Hongčao, Radosav Berbatović

- Nisam bila na mnogo festivala. Ali mogu reći da je značaj Kustendorfa, između ostalog, u kombinovanju poznatih filmova sa studentskim filmovima, muzikom i drugim elementima. Ipak, ono što je suštinska posebnost ovog festivala je da gosti i učesnici međusobno imaju mnogo prisniji odnos, rekla je slavna francuska glumica i dobitnica glavne nagrade za glumu u Kanu Berenis Bežo na početku razgovora za Kineski međunarodni radio.

- Svi zajedno ručamo, večeramo, razmenjujemo mišljenja i uživamo u muzici. Nekad ostanemo da pričamo i igramo do pet ujutru, a potom razgovor nastavljamo, oko podneva, na zajedničkom doručku. Kustendorf je kao jedna nedelja uživanja i opuštanja, tokom koje se kroz razgovor, muziku i filmove razmenjuju mišljenja između ljudi iz različitih kultura. Samim tim se ljudi bolje upoznaju i nauče nešto novo. Zaista poseban festival.

CRI: Vi ste predsednik žirija na Festivalu. Šta mislite o takmičarskim filmovima?

BB: Odgledala sam osam kratkih filmova. Prvo moram reći da smatram da je veoma teško raditi kratke filmove. Morate da imate samo jednu jasnu ideju. Film je pričanje priče, a u kratkom filmu potrebno je da ispričate malu, ali jasnu priču. To je najvažnije.

CRI: Potrebna je ideja o filmu?

BB: Da, potrebna je jasna ideja. Biti dobar reditelj znači imati viziju jedne zamisli i jedne situacije.

CRI: Koji je prvi Kusturičin film koji ste pogledali i kakvi su vam bili utisci?

BB: Nisam sigurna, mislim da je to bio film „Crna mačka, beli mačor". Ali Emir uvek ima snažan izraz, nekako ljudski prisan, ali veoma glasan.

CRI: Da li vam se dopada njegov filmski stil?

BB: Volim njegov izraz, volim poeziju njegovih filmova.

CRI: A kakvo ste imali iskustvo u radu sa iranskim rediteljem Asgarom Farhadijem tokom snimanja filma "Prošlost", s obzirom da on ne govori francuski, jezik na kome je film sniman. Kako ste uopšte komunicirali na setu?

BB: Da, on ne govori francuski, a ja nisam govorila dobro engleski u to vreme. Imali smo prevodioca, ali i nije nam bilo teško da se razumemo. Raditi sa njim bilo je veoma interesantno. On radi kao pozorišni reditelj. Otpočeli smo pripreme dva meseca pre početka snimanja, imali smo šansu da se veoma dobro upoznamo i da razgovaramo o filmu i likovima koje ćemo tumačiti. Snimanje je svakodnevno trajalo od oktobra do januara. Farhadi kada započne snimanje vrlo jasno zna kuda ide.

CRI: Film na kome sada radite je najnoviji film koji režira vaš suprug Mišel Azanavisijus „Potraga"(The Search). Možete li mi reći nešto više o tom filmu i liku koji tumačite?

BB: Ne mogu trenutno govoriti više o filmu. Mogu reći da je to melodrama, a o detaljima ćemo pričati neki drugi put(smeh)

CRI: To je treći film koji radite zajedno sa suprugom. Koliko se vaš odnos na setu razlikuje od vašeg odnosa u privatnom životu?

BB: Veoma je slično. Uživamo da radimo zajedno. Ponekad jednu rečenicu znamo da snimamo po 30 puta, baš zato što se tako dobro poznajemo i on zna kada je ono što prikazujem u sceni istinito. To je sjajno. Mi jedno drugom pružamo novi izazov.

CRI: Koliko često imate prilike da pogledate neki kineski film? Imate li možda nekog omiljenog glumca ili reditelja iz Kine?

BB: Žao mi je što moram da generalizujem, ali nisam gledala mnogo filmova iz Azije. Veliki sam obožavalac korejskih filmova, naročito reditelja Jun-ho Bonga. Na primer filmova „Majka", „Talac". Ipak, u poslednje vreme sve više gledam azijske filmove. Ranije ih nekako nisam mogla dobro razumeti. Oni obično govore o stvarima koje su malo udaljeniji od naše(evropske) kulture. Ipak, što ih više gledam, bolje ih razumem i više ih volim. Za razumevanje azijske kulture mnogo mi je značio put u Vijetnam i na Filipine.

CRI: Pozivam vas da dođete u Kinu.

BB: Hvala, to može da bude dobar početak za razumevanje kineskog filma…