Pripremili：Branko Žujović i Šang Čao

Probna zona slobodne trgovine u Šangaju obeležila je mesec dana postojanja. Podsetimo, kineska vlada zvanično je ovu zonu otvorila 29. septembra.

Do sada, prema podacima koje je objavila agencija Sinhua, ogranke i ekspoziture u ovoj zoni osnovalo je 208 kompanija i banaka. Gradska Administracija za industriju i trgovinu u Šangaju saopštila je tim povodom da je u slobodnoj zoni registrovano 188 domaćih i 20 stranih privrednih društava.

Osnivački kapital ovih preduzeća i banaka kreće se od 30 hiljada juana, odnosno nešto manje od pet hiljada američkih dolara, do 480,8 miliona juana ili 79 miliona dolara. Među kompanijama registrovanim u zoni slobodne trgovine najviše je onih iz oblasti trgovine, 122 i usluga, 36.

Do 23. oktobra ukupno uloženi kapital u Probnu zonu slobodne trgovine u Šangaju iznosio je 829 miliona američkih dolara.

Prve nedelje postojanja ove zone, pokazuju da je za dobijanje odobrenja, na koja se nekada čekalo i po mesec dana, sada potrebno sačekati do četiri radna dana, zahvaljujući uslužnom centru koji je otvoren istog dana kada je zona počela sa radom. Pored velikog neposrednog interesovanja poslovnih ljudi, značajan broj preduzetnika posećuje i njenu mrežnu stranicu. Od početka rada servisa za registraciju zone u Šangaju, 8. oktobra, ovaj centar svakoga dana prima oko 2.300 upita i zahteva za registraciju, a dnevna poseta internet sajta dostigla je 1,8 miliona.

Za investicije stranih kompanija otvoreni su sektori koji obuhvataju finansijske usluge i medicinsku negu, do špedicije i obrazovanja.

Eksperti napominju da će zona probna zona slobodne trgovine u Šangaju biti ogledno polje za smelije tržišno utemeljene ekonomske reforme tokom predstojeće dekade, ali i za jačanje vitalnosti kineske ekonomije.

Zanimljivo je da je tridesetog septembra Administrativna komisija Probne zone slobodne trgovine objavila takozvanu negativnu listu, koja obuhvata 190 ograničenja za strane investitore u oblasti bankarskog poslovanja, osiguranja i medicinske usluge.

Komentarišući ovaograničenja, gradonačelnik Šangaja, Jang Sjong, izjavio je u nedelju da će ona uovom obimu biti primenjivana samo u ovoj godini, a da će tokom 2014. i 2015. godine biti menjana i skraćivana.

„Verujem da će se negativna lista skraćivati, kako se naš posao bude razvijao", rekao je Jang Sjong na konferenciji za novinare održanoj u nedelju.

On je dodao da se od 8. do 23. oktobra više od 30 hiljada pojedinaca iz 8.421 kompanije interesovalo za poslovanje u Probnoj zoni slobodne trgovine u tom gradu.

Privrednici su se interesovali za načine dobijanja dozvola i osnivanja ogranaka, provere naziva preduzeća i druga praktična pitanja.

Do sada su banke „Citic bank", DBS, HSBC i Banka istočne Azije dobile dozvole za osnovanje ekspozitura u šangajskoj zoni slobodne trgovine.

Treba podsetiti i da je Šangaj ove godine zadržao visoku poziciju na listi najkonkurentnijih svetskih finansijskih centara. Nalazi se na šestom mestu, posle Nju Jorka, Londona, Hong Konga, Tokija i Singapura, a rangiranje je izvedeno na osnovu pokazatelja dobijenih na osnovu kretanja inteksa – "Dau Džons" ("Dow Jones").

Šangaj ima ambiciju da postane vodeći svetski finansijski centar do 2020. godine. Prema najnovijim podacima, to je grad sa najvećim potencijalima u budućnosti, a u minuloj godini imao je najveći tržišni rast u odnosu na konkurente.

Kao što smo ranije već istakli, cilj probnog projekta u Šangaju je pokušaj da se od ovog grada napravi najveći finsnsijski centar, poput Hong Konga, na logističkom planu, ali i na polju prekomorske trgovine. Kina na ovaj način, putem legalnih garancija i poreskih olakšica, privlači multinacionalne kompanije koje se do sada nisu usuđivale da na njenoj teritoriji otvore predstavništva.

Nova zona, čiji je centar smešten u blizini luke Jangšan, trebalo bi da postane glavni zamajac internacionalizacije juana. Poslovni ljudi očekuju da će registrovanim kompanijama u toj zoni biti omogućeno da slobodno trguju, koristeći u transakcijama juan.

"Ova zona označava novu krucijalnu fazu u pogledu nametanja strategije dobrovoljnog ekonomskog otvaranja", preneo je državni list Čajna Dejli.

Ovakav projekat je od prioritetnog značaja za kinesko vođstvo, koje želi da testira reforme u ekonomskoj metropoli, kako bi one, ukoliko se pokažu uspešnim, bile šire primenjivane.

Na ovu temu, prilog mog kolege Šang Čaa – Saše:

Istaknuto je da je Probna zona slobodne trgovine u Šangaju u znaku reformi proizvodnih resursa na tržištu, olakšanja administrativnih upravnih mera vlade, nadzora i jačanja razmene sa globalnim finansijskim tržištima.

U toku proteklih nekoliko godina Šangaj je uložio napore u restrukturiranje lokalne privrede, od industrije, odnosno proizvodnje, do finansijskih usluga, a razvoj finansijskog sektora biće pogon ekonomskog razvoja u Šangaju tokom sledeće decenije.

Bez sumnje, formiranje slobodne trgovinske zone biće probno područje kineske politike u oblasti trgovine, koje se tiče i reformi kineske carine. Istovremeno, Probna zona slobodne trgovine u Šanjagu unaprediće i povećati strane investicije, a unaprediće i odnos finansijskog sektora i sa logistikom, kao i proizvodnje sa transportom.

Cilj reformi nije samo trgovina, nego i izgradnja probne zone za trgovinu, investicije i finansijske usluge na globalnom nivou, kao i unapređenje odgovarajućih reformi u oblasti zakona, nadzora i poreza.

Osim toga, pitanje „ofšor" finansija, kreativnost finansijskih usluga i olakšice finansijskog nadzora vruće su teme javnosti. Među njima, promet kapitala u juanama je goruća tema među stručnjacima. Strani stručnjaci smatraju da je kineska privreda postala druga najveća sila na svetu, a globalizacija juana će smanjiti troškove trgovine i finansijske rizike u tom procesu.

Relalizacija slobodne promene kineske nacionalne valute — juana bez sumnje je veoma važan deo reformi finansijskog i ekonomskog sistema Kine. Zahvaljujući slobodnoj promeni juana, prekogranični obračun i trgovina, mehanizam određivanja kursa juana i mehanizam određivanja kamatnih stopa na domaćem tržištu doživeće duboke promene. Ukoliko zona slobodne trgovine u Šangaju ostvari prodor u tim oblastima, doprinos te zone kineskim ekonomskim reformama sigurno će biti veći od doprinosa trgovine i carinske politike.

Međutim, treba da se vide i rizici koji su skriveni iza internacionalizacije i slobodne promene kineske nacionalne valute. Finansijska kriza, koja je zahvatila zemlje jugoistočne Azije 1997. i 1998. godine, pokazala je da će slobodna promena valute i tokovi kapitala privlačiti međunarodni špekulativni kapital da brzo prodire na tržišta pojedinih zemalja ili pak izađe sa njih, što donosi velike potrese na tržištima kapitala. Zato slobodna promena juana treba da ide održivim i stabilnim korakom, kako bi ublažila kontradikcije između dobiti i rizika.

U korak sa kineskim reformama i poboljšavanjima mehanizama u Probnoj zoni slobodne trgovine, očekuje se da će kineska vlada prenositi uspeh Šangaja u druge delove Kine i tek onda će završiti promene modela kineskog privrednog razvoja i reformi kineskog finansijskog sistema.

Kao što smo imali priliku da čujemo, šangajska slobodna trgovinska zona pokazaće nove načine upravljanja, unapređenje funkcija vlade, olakšavanje trgovine i investicija, produbljivanje reformi i biće novi korak u ekonomskom otvaranju zemlje.

"Potpuno slobodan protok kapitala, predstavlja revolucionaran potez. Kineski finansijski sistem nije spreman za opštu reformu. Potrebna je probna zona, kako bi rizici u slučaju neuspeha bili ograničeni", objašnjavaju stručnjaci.

Osim toga, zona u Šangaju zainteresovala je i privrednike iz Hong Konga, Tajvana i Makaa.

Tokom ekonomskog i trgovinskog skupa predstavnika matičnog dela Kine i ostrva Tajvan ove nedelje izneto je 19 predloga o zajedničkom delovanju. Jedan od najvažnijih je bio predlog saradnje Tajvana i Šangaja u oblasti slobodne trgovine.

Sun Džaolin, zamenika šefa Odeljenja za saradnju sa Taivanom, Hong Kongom i Makaom izjavio je tom prilikom da bi Tajvan trebalo prvo da postigne konsenzus oko slobodne trgovinske zone.

„Zatim se može govoriti o nastavku saradnje u toj oblasti. U skladu sa Sporazumom matičnog dela Kine i Taivana dve strane će nastaviti plodnu saradnju i zajednički nastup na svetskom tržištu", istakao je Sun.

Ipak, otvaranje slobodne zone trgovine u Šangaju ne treba posmatrati isključivo u okviru reformi finansijskog sektora u Kini. Zona ima širi ekonomski, pa i politički značaj, jer će umnogome, možda i presudno odrediti dalji tok kineskih ekonomskih reformi.

Osim toga, Šangaj je finansijski i industrijski centar koji gravitira zemljama jugoistočne Azije i regionu Tihog okeana. Smatra se da će ova područja u narednim godinama i decenijama u značajnoj meri obezbeđivati svetski ekonomski rast, pa su danas u Šangaj uprte oči celog sveta, a ne samo kineske.