Pripremili Vang Tingting i Branko Žujović

Preliminarni rezultati studije za kanal Dunav – Morava – Vardar pokazali su opravdanost projekta, kažu u Republičkoj agenciji za prostorno planiranje Srbije, a prenosi B-92.

Vršilac dužnosti direktora Republičke agencije za prostorno planiranje Dragan Dunčić najavio je da bi kineski stručnjaci za nekoliko nedelja trebalo Vladi Srbije da dostave zvanične rezultate te studije.

"Predsednik Tomislav Nikolić je prilikom nedavne posete Kini dobio od domaćina kratak izvod iz studije opravdanosti za kanal „Morava", koje radi kineska državna kompanije 'Čajna gežouba korporejšn'. Očekujemo u najskorije vreme da nam se ta studija opravdanosti i dostavi", rekao je Dunčić novinarima na skupu "Dunav reka saradnje".

Prema preliminarnim procenama te studije, izgradnja kanala bi koštala neuporedivo manje nego što se do sada moglo čuti u javnosti i čime se licitiralo, rekao je Dunčić, potvrđujući navode ministra Milana Bačevića iz izjave date Kineskom međunarodnom radiju.

Dunčić nije mogao da kaže koliko bi, prema najnovijim procenama iz studije, koštala izgradnja tog velikog projekta, istakavši da treba sačekati zvanične rezultate, koji će dati konkretne odgovore na pitanja da li je projekat u finansijskom i ekonomskom smislu izvodljiv i opravdan.

Prethodno se u javnosti pominjalo da bi izgradnja kanala Morava koštala između 10 i 15 milijardi evra i da se Srbija ne bi zaduživala, već je moguća realizacija tog projekta kroz koncesiju.

Dunčić je podsetio da su kineski stručnjaci dva puta dolazili u Srbiju, obilazili Moravu i prikupili svi potrebnu dokumentaciju za izradu studije.

On je naglasio da je taj projekat multifunkcionalan i da bi, osim plovidbenog sistema, sadržao i izgradnju od pet do sedam hidro-elektrana, zaštitio bi obale Morave od poplava i erozija, omogućio navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i kvalitetno vodosnabdevanje stanovništva, kao i razvoj turizma u tom području.

Komentarišući procene i analize Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" da u moravskom slivu tokom sušnog perioda nema dovoljno vode ni za plovidbu, kao ni za navodnjavanje, Dunčić je rekao da treba sačekati rezultate studije, kao i da su sa tim činjenicama upoznati kineski stručnjaci, od kojih se očekuje da predlože adekvatno rešenje za taj problem.

On je napomenuo da bi se nedostatak vode tokom suše mogao nadoknaditi iz vodnih akumulacija koje bi se izgradile za tu potrebu, od kojih se pominje i jedna velika na Kosovu, istakavši da bi se akumulacije punile vodom tokom bujičnog perioda, kada ima viška vode na Moravi.

"Kada za nekoliko nedelja stignu rezultati studije i kada saznamo detaljnije podatke iz studije, oni će biti predstavljeni široj i stručnoj javnosti i tada će se čuti i reč struke i nauke o mogućnosti realizacije tog projekta", poručio je Dunčić.

Prema ranijim podacima, procenjena dužina plovnog kanala Dunav – Morava – Vardar je oko 650 kilometara, a predviđena je izgradnja 58 prevodnica i pet liftova za brodove.

Da bi kanal imao međunarodni karakter potrebno je da prima brodove dužine od 95 do 110 metara, širine 11,5 metra, gaza 2,5 do 4,5 metara i nosivosti oko 6.000 tona.

Maksimalan kapacitet kanala bio bi oko 120.000 tona robe dnevno.

Podsetimo, ministar Bačević je u razgovoru za naš radio 30. novembra izjavio da bi planska dokumentacija kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejskomore mogla da bude kompletirana do sredine ove godine.

Bačević je ranije izneo da bi projekat obuhvatio područje Tise, Tamiša, Save, Dunava i Morave, odnosno površinu oko 10.500 kvadratnih kilometara, a veruje da bi odmah, direktno i indirektno, mogao da zaposli oko 200.000 ljudi. Po rečima Bačevića, koje je više puta ponovio, projekat će se verovatno izvesti koncesijom.

Vrednost radova prvobitno je bila procenjena na 15 do 17 milijardi dolara, od čega za deo kroz Srbiju pet do sedam milijardi, a izgradnja bi trajala sedam do osam godina, ali će precizan predračun svakako biti poznat tek u mesecima pred nama.

Prema Bačevićevim rečima, postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju novog plovnog puta, dužine 655 kilometara, koji bi išao najvećim svojim delom tokom Velike Morave, a bočni kanali protezali bi se do Kraljeva, Niša i Skoplja.

Grube računice pokazuju da bi se kanal gradio oko 12 godina i koštao oko osam milijardi evra, a direktno bi zaposlio oko 30.000 radnika.

Ideja o izgradnji kanala do Soluna, u Srbiji je prisutna više od jednog veka. Skeptici ističu da on nije realizovan ni u bolja ekonomska vremena, a ministar Bačević smatra da bi njegova realizacija obezbedila Srbiji izlaz na more i da bi Srbija postala nezaobilazan faktor u svim saobraćajnim i infrastrukturnim vezama na relaciji između juga Evrope i srednjeg i zapadnog dela kontinenta.