razgovarao: Radosav Berbatović

Srpski trener Dragomir Okuka već tri godine je u Kini, gde predvodi kineskog superligaša Điangsu Šuentijan. Već prve godine je sa malim klubom iz Nanđinga uspeo da postigne zavidan uspeh, da bi prošle godine stigao do drugog mesta u Super ligi Kine i bio je proglašen za najboljeg trenera sezone. Okuka za Kineski međunarodni govori o srpskom i kineskom reprezentativnom fudbalu i da li bi pristao da povede kineski nacionalni tim.

Selektor kineske fudbalske reprezentacije Antonijo Kamačo je smenjen. Nakon toga kineski nacionalni tim imao je čak jednu pobedu. Kako vam se čini igra kineskog tima nakon njegovog odlaska?

- I dok je Kamačo bio ovde kada su me novinari pitali uvek sam govorio da su kineski igrači mnogo bolji nego što to pokazuju rezultati nacionalne selekcije. Ovaj poslednji turnir, koji su igrali u Koreji nakon smene Kamača, pokazao je da nisu tim koji treba da izgubi od Tajlanda sa 5:1, ili od Uzbekistana i slično. Ima dobrih igrača i reprezentacija mora da ima bolje rezultate.

Upravo zbog vašeg velikog uspeha sa Điangsuom, nakon smene Kamača, u prvi mah se na kineskim društvenim mrežama pojavilo da bi novi selektor mogli biti vi ili italijanski stručnjak Marćelo Lipi. Da li ste imali nekih kontakata u vezi toga i da li bi ste pristali da vodite kinesku reprezentaciju?

- Veliki uspeh koji sam postigao sa malim timom i malim budžetom kao što je slučaj sa Điangsuom poštuje se i ceni se. Nisam imao nikakav kontakt i ne razmišljam u tom pravcu. Ove tri godine uživam sa Điangsuom zajedno napredujemo, zajedno igramo dobar fudbal. Čitavo moje razmišljanje vezano je za to u ovom momentu. Ali naravno da je čast svakom treneru, prvenstveno da vodi svoju zemlju, a i reprezentaciju najmnogoljudnije zemlje na svetu. Nema ni jednog pukovnika da neće da bude general.

Iz srpskog fudbala konačno stižu dobre vesti. Mlada fudbalska reprezentacija osvojila je Evropsko prvenstvo.

- Uvek sam tvrdio da Srbija ima izuzetne mlade igrače, i izuzetno dobro se radi sa mladim igračima. Problemi postaju kada ti igrači pređu iz juniorskih u seniorski tim. Mlada reprezentacija je pravila odlične rezultate i kod Đukića, i kod Pižona i kod mene, igrali su dva puta finale, jednom polu finale, i svi ti igrači su postali igrači velikih evropskih klubova. Srbija ima talenata, ali se greška pravila kasnije. Nadam se da se ovi mladi igrači neće izgubiti u međuvremenu, već da će se paziti i usmeravati da postanu za tri četiri godine ono što bi trebalo, okosnica A tima.

Izvesno je da se seniorska reprezentacija neće plasirati na Svetsko prvenstvo. Šta je potrebno uraditi i u naredne četiri godine da bi ti mladi igrači kada dođu do seniorskog uzrasta postigli bolje rezultate?

- U Srbiji je specifična situacija, nemaština. Klubovi samo prodaju mlade igrače. Sad je moda u svetu da se ne kupuju igrači od 22, 23 godine već da se uzimaju mladi igrači sa 17, 18 godina. A naši klubovi brže bolje prodaju, za male pare, mlade igrače. Tako su otišli i Nastasić, Marković… Daleko bi bilo bolje kada bi ovi mladi momci mogli da ostanu u Srbiji, da igraju par godina. Drugačije je kad igraju u svom okruženju, gde su im porodica i prijatelji. Odlaskom u neku drugu zemlju odmah se suočavaju sa profesionalizmom, koji je veoma surov, često ne dobijaju šansu da igraju, sede na klupi i lako izgube kontinuitet igre.