„U izvesnom smislu, moguće je da Kina postane dvostruko veća ekonomija od američke do 2030. godine. Kina ima fenomenalan prostor za ekonomski rast i industrijski razvoj. Kada dobije kompanije svetske klase, one će imati ogromno domaće i međunarodno tržište na raspolaganju, istovremeno.

U Kini 2030. godine, koju projektuje Hu Angang, državna preduzeća, koja dominiraju glavnim sektorima privrede, biće i dalje snaga, a ne slabost. On ističe da će mnoga državna preduzeća naprosto ostati pokretačka snaga kineske ekonomije i tada.

Ovaj stav, donekle, korigovao je Sju Bin, profesor ekonomije i finansija i prodekan univerziteta CEIBS u Šangaju. On kaže da su neka od tih preduzeća svakako prepreka daljem privrednom rastu i da će neka od njih morati da budu privatizovana.

„To treba da bude put vođen inovacijama. Ne postoji način da se takav cilj postigne u svim državnim preduzećima", tvrdi Sju Bin. On tvrdi da bi Kina mogla da prestigne SAD po obimu ekonomije do 2018. godine, ali smatra da njen privredni rast u narednoj deceniji može pasti na stopu ispod 4 odsto, s obzirom na efekat konvergencije, kada stopa ekonomskog rasta pada sa približavanjem ekonomije visokim tehnologijama.

Kineski ekonomski rast, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostaje predmet analiza najvažnijih svetskih naučnih ustanova. Neke od tih prognoza, poput one koju daje prof. Hu Angang, danas zvuče pomalo fantastično, taman koliko je šašavo zvučala i prognoza „Goldman Saksa" iz 2006. godine.