CCTV: Kakav je vaš odnos sa predsednikom žirija Stivenom Spilbergom. Pre par meseci nadmetali ste se za Oskara. Kako je raditi zajedno sa njim u Kanu?

AL: Sjajno je bilo ponovo se sresti sa njim. Sa njim je zaista lako sarađivati. Znate, svi cene Spilberga. Kampanja za Oskara je bila trka, to smo obojica rekli na medijskom skupu. Ali, čim je takmičenje završeno, mi smo samo kolege, koje se međusobno poštuju.

CCTV: Očigledno veoma cenite Spilbergov rad, a i on vaš?

AL: Da, naravno. Jednostavno morate. Kada neko pravi dobre filmove, morate da ga poštujete.

CCTV: Filmovi na Festivalu su vrlo raznoliki. Da li je to jedan od razloga zašto je Kan toliko popularan filmski festival?

AL: Kan nije najpopularniji, ali je verovatno najprestižniji. Kan je prvi izbor za sve filmeke stvaraoce, ako mogu vreme održavanja da uklope u svoj raspored. I naravno da je pažnja usmerena na takmičarsku selekciju, gde se nalaze najbolji od najboljih. Ali Kan ima svoju specifičnost. Filmovi u glavnom takmičenju nisu samo najpopularniji ili dobro urađeni, oni moraju da imaju neku društvenu angažovanost i da stilski budu izražajni. To nisu smo filmovi poznatih reditelja sa slavnim glumcima, već ostvarenja koja nešto važno imaju da izraze. Ja to zovem „nešto". Kan je zaista „nešto". Mnogi festivali imaju dobre filmove, ali Kan je prefinjenog ukusa. O tome i govori izbor filmova. Oni od 2.000 filmova izaberu 20 koji će biti u glavnom programu. To su sve odlični filmovi, i da – različiti su.

CCTV: U Kanu se oseća prisustvo kineskih filmova. Film Đie Džangkea "Dodir greha" je u glavnoj konkurenciji, a i dva filma honkonških reditelja su u propratnim selekcijama. Da li mislite da je povećano prisustvo kineskih filmova u Kanu prirodna evolucija kineske kinematografije?

AL: Da, to je počelo 90-ih. Mislim da je 90-ih bilo više kineskih filmova u takmičenju, nego što je to tokom ove decenije. Ipak kineski filmovi bilo iz matičnog dela Kine, Hong Konga ili Tajvana, uvek su bili značajno prisutni u Kanu.

CCTV: Da li bi ste voleli da vidite više kineskih filmova u nadmetanju?

AL: Naravno. Ipak, to su dva procesa. Kada dođete sa svojim filmom u Kan to je kao ulazak u dom umetnosti. S druge strane su uspesi na blagajnama. Tu jedan film prestiže drugi, stalno se postavljaju novi rekordi, broj gledalaca u Kini je gotovo isti kao u Severnoj Americi. To je vrlo ohrabrujuće. Dobro, to nema veze sa Kanom, ali na taj način se izgrađuje svetski značajna filmska industrija i stvara se publika koja će želeti da gleda filmove. Ljudi u Kini vole da gledaju filmove, nisu se još umorili, tako da Kina predstavlja veoma zdravo filmsko tržište. Istovremo se nadam da neće biti zaboravljeni umetnički filmovi, kakav je na primer film Đie Džangkea. Očekujem da će Kina praviti sve vrste filmova – velike produkcije, manje, umetničke, dokumentarne, sve vrste filmova. I svakako bih ih voleo videti u Kanu.

CCTV: Mislim da gotovo svaki kineski reditelj želi da bude sledeći Ang Li. Šta bi ste savetovali one reditelje, koji žele da se probiju na međunarodno tržište?

AL: Vidite, mnogi prave filmove zarad uspeha na tržištu, i to je u redu, moraš imati neku priču, biti talentovan, znati pravila i znati šta će se ljudima dopasti. Ipak, ako želiš da praviš filmove kakve ja pravim, na prvom mestu moraš biti iskren. To znači praviti filmove u koje veruješ i koje osećaš, a ne falsifikovati stvari zato što to traži tržište. Ako zaista veruješ da nešto moraš da uradiš, pronaćićeš način da to postigneš. Za mene je to najvažnije.