U svetu su se obradive površine povećale za 1,8 milijardi hektara u 2008. godini u poređenju sa 1992. godinom. To je posledica krčenja šuma, razoravanja pašnjaka i ledina i njihovog pretvaranja u plodno zemljište. U radu, Gulana i Tomića se ističe da Srbija ima oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga se zvanično vodi da je oko 4,2 miliona hektara obradivih oranica. Navodno po stanovniku Srbija poseduje čak 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj i drugim zemljama.
"Realno mi nemamo više tolike obradive površine. Kolike su tačno, utvrdiće se posle popisa u poljoprivredi koji je u toku. Što zbog gradnje puteva, bespravne gradnje, podizanja različitih objekata na najboljim obradivim površinama, svake godine nam se fond obradivih površina smanjuje. Nema preciznih podataka koliko je to, pretpostavka je da se na ovaj način godišnje u Srbiji gubi oko 25.000 hektara. Sa druge strane ostaje neobrađeno iviše od 400.000 hektara, što sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Između ostalog i to značajno utiče na oscilacije u proizvodnji od rasta pa do pada proizvodnje u agraru od 20 odsto", naveo je Gulan.
Inače, čak četvrtina svetskog zemljišta je u velikoj meri uništena, i taj trend mora biti promenjen kako bi se nahranilo svetsko stanovništvo koje je u stalnom porastu. Kako bi se prehranilo stanovništvo na planeti Zemlji, potrebno je da se do 2050. Godine (kada će ih biti devet milijardi) poveća proizvodnja pšenice, pirinča i drugih žitarica za milijardu tona i još mesa za 200 miliona tona.
Kada je o Srbiji reč, veću proizvodnju hrane onemogućava ekstenzivan način korišćenja zemljišta sa lošom setvenom strukturom uz smanjenje broja stoke za tri odsto godišnje. Smetnju predstavlja i mali posed (prosek ispod tri hektara), smanjeno unošenje organske materije zbog nedostatka stoke i stalna degradacija zemljišta izazvana vodom i vetrom.
Znanje, obrazovanje i inovacije pokreću privredni razvoj i vode kulturnom, socijalnom i ekonomskom prosperitetu društva u celini. Zakonska regulativa u oblasti naučno tehnološkog razvoja, inovacione delatnosti i intelektualne svojine u Srbiji, harmonizovana je sa zakonodavstvom EU, i obezbeđuje uslove za stvaranje, razvoj i primenu inovacija i novih tehnologija u privredi. Time je stvoren osnov za podsticanje i unapređenje industrijski primenljivih ideja, podizanje konkurentnosti naših proizvoda i privlačenje stranih investitora. Međutim, veza nauke i privrede u Srbiji nije dovoljno zaživela i dosta je labava. Mali je broj tehnoloških rešenja. Kao i istraživačkih rezultata, sa projektima koji se finansiraju iz budžeta, a da nađu primenu u privredi. Tržišna valorizacija stvaralaštva je preduslov za unapređenje nivoa tehnološkog razvoja zemlje, i zato je neophodno sistematsko uređenje ove oblasti u Srbiji, navele su u jednoj studiji Danica Mićanović i Veselinka Zečević.
Ostaje da se vidi šta će Srbija preduzeti, kako bi stabilizovala situaciju u vlastitoj poljoprivredi, tim pre što će tražnja za hranom u svetu, pa I cene, neminovno rasti narednih decenija.
