U novom izveštaju Evropske unije ukazuje se da će bruto domaći proizvod članica evrozone ove godine opasti za 0,4 odsto, što je ipak bolje od 0,6 odsto koliko je iznosio prošle godine, ali za 0,1 odsto manje od ranijih očekivanja. Loše prognoze prisilile su čak evropskog komesara Olija Rena da omogući Francuskoj dodatne dve godine da uravnoteži svoj deficit i dovede ga na ispod tri odsto BDP-a. Čak je i Nemačka, najjača članica EU, počela da trpi posledice slabog privrednog rasta okolnih zemalja tako da će ove godine rast biti 0,4 odsto, dok je prošle godine iznosio 0,7 odsto.

U izveštaju se navodi da će stopa nezaposlenosti u evrozoni ove godine dostići 12,2 odsto, a prošle godine je iznosila 11,4 odsto. Trenutno 19,2 miliona ljudi u evrozoni je nezaposleno. Očekuje se da će u Grčkoj i Španiji dostići 27 odsto.

Oli Ren u izveštaju navodi da bi u drugoj polovini 2012. godine trebalo očekivati rast BDP-a i da bi on naredne godine mogao da dostigne 1,2 odsto.

Generalno loše prognoze mogle bi da utiču na Evropsku centralnu banku da preduzmu dalje korake. EU je najveće izvozno tržište, a ukupna populacija članica premašila je pola milijarde ljudi. Ukoliko tržište EU nastavi da stagnira, to će se negativno odraziti i na SAD i Aziju.

Prošle nedelje Ford je saopštio da je na evropskom tržištu zabeležio gubitke od 462 miliona dolara.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi) ocenio je da će privrede zemalja članica evrozone početi da beleže rast tek kasnije ove godine.

Obrazlažući odluku ECB-a da snizi referentnu kamatnu stopu na 0,5 odsto, što je do sada najniža vrednost, Dragi je rekao da će to omogućiti stabilizaciju i postepeni oporavak privreda članica EU u drugoj polovini 2013.

On nije odbacio mogućnost da ECB dodatno interveniše na tržištu i tako pomogne privredama onih država koje i dalje zaostaju za prosekom u evrozoni.

Evropska centralna banke će pažljivo pratiti sve pokazatelje u članicama evrozone i biće u pripravnosti da reaguje ako to bude potrebno, poručio je Dragi, ali nije naveo koje dodatne mere bi banka mogla da preduzme.

Prvi čovek ECB-a naveo je da ta banka saradjuje s drugim evropskim institucijama, posebno sa Evropskom investicionom bankom, kako bi senašlo rešenje za dodatna kreditiranja malih i srednjih preduzeća i podstakao privredni rast.