Sa Džang Jimouom tokom dodele glavne nagrade
Mihalkov se u razgovoru osvrnuo i na popularno pitanje o modernim tehnikama za snimanje filma.
„Za reditelje, koji su navikli da koriste staru tehniku pri snimanju filmova, malo je teško, jer je reč je o novim tehnikama. Kad se radi sa analognom tehnologijom filmovi mirišu, dok sa modernom tehnologijom oni dišu. U tehničkom smislu, sa analognom tehnologijom scena se najduže može snimati 10 minuta, dok digitalnom možete snimati mnogo duže, gotovo bez prekida. Digitalna tehnika nam pokazuje širinu kinematografije, a i jeftinija je od dosadašnje analogne", naglasio je Mihalkov „I digitalna tehnika ima svoje mane, prvenstveno što ne znate gde je kraj. Na primer, film „Varljivo sunce" snimio sam na 375 kilometara filmske trake. Ali kada sam montirao tačno sam znao gde se nalazi koja scena. Za najnoviji film, koji je sniman digitalnom tehnikom, imamo 270 sati, a ja ne znam gde se koja scena nalazi. Zato da bi ga izmontirao moram da provedem više od dve sedmice gledajući sve što je snimljeno. Predstoji mi još mnogo posla, pošto sam pre dolaska na Festival pregledao samo 57 sati".
Mihalkov je govorio i o svom novom filmu, ali i o kontraverzama oko finansiranja filma, koje su se pojavile u ruskoj javnosti.
„ Ruska vlada je u snimanje filma uložila trideset odsto, ostala sredstva su dobijena iz drugih izvora. U Rusiji postoji poslovica koja glasi: Čovek pola života radi za svoje ime, dok u drugoj polovini njegovo ime radi za njega", ističe Mihalkov i dodaje „Naravno u ovom trenutku imam odgovornost da ne prestanem sa snimanjem filmova. Iskreno moram reći da u ovom trenutku ruski filmovi nisu na najvišem nivou, a većina filmova prikazanih u bioskopima su holivudski ili zapadni. Ali postepeno se shvata važnost prikazivanja domaćih filmova u ruskim bioskopima.
Svetski reditelji se suočavaju sa dva pitanja, prvo je digitalna tehnika, a drugo je ulaganje. Kad je reč o ulaganju, treba voditi računa o uloženom i o tome koliko film može zaraditi, što će kasnije uticati na sledeći film. Mihalkov je izneo svoje viđenje ova dva značajna pitanja.
„To su realna pitanja. Sa ovim pitanjima se ne suočavaju samo reditelji, već i Vlade. Prema statističkim podacima tokom ere Sovjetskog Saveza, na prvom mestu po zaradi je bila industrija rakije, zatim industrija cigareta, a na trećem kinematografija. Tada je u Rusiji bilo više od 3.000 bioskopa. Još nije bilo interneta, niti mnogo zabavnih mesta, tako da su bioskopi bili najvažniji vid zabave. Zato su i filmovi tada mogli da ostvaruju veliku zaradu. Sada je potpuno drugačija priča. Danas ljudi imaju mnogo izbora. Društvo je doživelo veliku promenu, koja mnogo utiče na ljudsko psihičko stanje i njihov stav prema životu. Ljudi gledaju filmove sa ciljem da se zabave. Zato se mnogo odličnih umetničkih filmova ni ne prikaže u bioskopima. To je realno pitanje. Danas sam gledao mnogo filmova kandidata za nagradu Hram Neba. Nijedan od njih nije prikazan u bilo kojem ruskom bioskopu, iako su to odlični i ozbiljni filmovi. Hteo bih da kažem da na sadašnjem svetskom tržištu samo američki i evropski filmovi mogu da ostvare profit. Ali zato oni kada snimaju filmove, dobijaju veliku novčanu pomoć svojih vlada. Oni često koriste skupu i zahtevnu 3D tehniku. To je dobro, ali ne možemo da kažemo da je to jedinstveni kriterijum za procenu jednog filma. Vlada treba da daje domaćoj kinematofrafiji veliku podršku, da unapređuje proizvodnju dobrih filmova i da podstiče prikazivanje što više domaćih filmova u bioskopima. Film nisu pokretne slike, koje samo zadovoljavaju vizuelne i druge osećaje. Jedan odličan film, koji ne dobije značajna ulaganja, neće ostvariti veliki profit, ali može da pomogne čoveku da bude svesniji svog života i svoje društvene odgovornosti. Veoma sam raspoložen što boravim u Pekingu, gledao sam mnogo filmova koji imaju visoku umetničku vrednost, a bili su i komercijalno uspešni. Naravno ima i onih koji još nisu ostvarili značajnu zaradu, zato sada pozivam te države da im pomognu", ističe Mihalkov.
Ruski reditelj je dao svoje savete mladima, koji tek počinju da se bave kinematografijom.
„Za mlade kinematografe ima samo dva saveta : da budu tolerantni i duhoviti", zaključio je najpoznatiji ruski reditelj.
