Brend Zelenog mača pažljivo se neguje: Vu Jan, supruga Ma Japinga, brine o prodajnom salonu čaja
U drevnoj Kini nazivan je Nu Er Hong, što u slobodnom prevodu znači „devojka u crvenom", jer su ga brale neudate devojke koristeći svoje usne za branje umesto prstiju da bi sprečile obeležavanje lisća svojim prstima. Čaj je bio odmah ostavljan u specijalne korpice da temperatura devojačkih tela ne bi zelenu boju čaja pretvorila u crvenu. Sledeća sezona branja je u junu i berba iz ovog perioda poznata je kao Ju Ćian Ča, ili čaj pre kiše.
Sitne latice čaja se posle branja suše u specijalnim velikim, poludubokim posudama nalik tiganju, uz stalno mešanje, odnosno ljuljuškanje posude u rukama, jer latice ne smeju da dodju u dodir da bilo čim drugim osim sa dnom posude, toplotom i vazduhom. Čaj tako dobija svu punoću ukusa i mirisa, a pije se u velikim šoljama na kakve smo i mi navikli. Za dve decilitra čaja dovoljno je tek 5-6 minijaturnih latica.
U drevna vremena ljudi su davali imena čajevima i pravili gradaciju njihovog kvaliteta prema plantažama. Najpoznatiji čajevi iz okolinine Hangdžoua su Zeleni mač, zatim Lav, sa plantaže Brežuljak lava u Šifengu, Zmaj, sa plantaže Zmajev bunar u Longđingu, Oblak, sa plantaže Oblakov odmor iz Juinsjia, Tigar, sa plantaže Trčeći tigar iz Hupaoa i Šljivin cvet iz Meiđiavua. Kvalitet svih čajeva je sličan i oni se jednim imenom zovu čajevi Zapadnog jezera, po gradskom jezeru Hangdžoua.
Zeleni čaj ima tradiciju dugu 1.200 godina i veoma je cenjen u tradicionalnoj kineskoj herbalnoj medicini. On nije samo napitak za opuštanje i uživanje, već je i dobar saveznik očuvanja zdravlja i dugovečnosti. Njegovi listići koriste se i za pripremanje jela, pa su jedan od specijaliteta lokalne kuhinje u Hangdžou i račići sa zelenim čajem.