Globalni ekonomski rast sve više zavisi od zemalja BRIKS, koje broje 40 odsto svetskog stanovništva, 45 odsto svetske radne snage, i čiji BDP čini 25 odsto svetskog. Prema procenama, do 2030. godine, članice ovog bloka će nadmašiti ekonomije zemalja okupljenih u G-7, a njih sada objedinjuje bliskost stavova o osnovnim pitanjima svetske ekonomije i načinima njihovog rešavanja, tvrdisrpski analitičar Mladen Đorđević, a prenosi Nova srpska politička misao.

Međutim, da bi zaista bio kadar da izdejstvuje promene, blok BRIKS mora da formalizuje svoju moć i uticaj, i da se pretvori u ozbiljnu organizaciju sa jednistvenim stavovima. Put od zajedničke inicijative do njene realizacije, međutim, nije jednostavan, a teškoće usaglašavanja zajedničkih ciljeva proizilaze iz raznolikosti njihovih ekonomija, spoljnih politika, političkih sistema, ali i međusobnog rivaliteta.

Takođe, svaka zemlja u okviru BRIKS-a ima i sopstvene ciljeve. Rusija sve više insistira da se fokus usmeri i na stvaranje zajedničkog političkog cilja, da ne bi ostao samo labavo povezana grupacija. Rusija takođe računa na partnere radi jačanja svojih spoljnopolitičkih pozicija.

Samit BRIKS-a pruža priliku Indiji da ojača svoj položaj među velikim zemljama u razvoju, a Indija i Brazil računaju na pomoć Rusije i Kine s ciljem dobijanja statusa stalnih članova u SB UN.

Kina računa na BRIKS da bi se sigurnije suprotstavljala SAD u borbi za globalni uticaj i preko Južne Afrike dalje proširila svoj uticaj u Africi.