Pripremio：Branko Žujović

Ministri finansija evrogrupe i kiparske vlasti postigli su dogovor o paketu pomoći za Kipar, nakon sednice u Briselu koja je više puta odlagana. Sporazum je postignut samo sat vremena pre nego što bi Evropska centralna banka obustavila finansiranje ove zemlje.

Predsednik KIpra, Nikos Anastasiades, prihvatio je 10 milijardi evra vredan paket pomoći Evropske centralne banke, uz obavezu da Kipar restrukturira dve najveće banke, pri čemu će najveći teret poneti oni koji na računima imaju više od 100.000 evra.

Vlada u Nikoziji brani sporazum, objašnjavajući da je takav korak neophodan kako bi se sačuvao bankarski sistem zemlje. Bez dogovora, Kipar bi po svoj prilici postao prva zemlja koja bi istupila iz evrozone.

Predsednik Nikos Anastasiades, koji je vodio pregovore sa „trojkom", odnosno EU, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, priznao je da je dogovor bolan, ali je ocenio da je to najbolja opcija u datim okolnostima.

Nemački ministar finansija, Volfgang Šojble, tim povodom je izjavio:

„Mislim da je odluka, koju smo zajedno doneli prošle noći, najbolji mogući put da Kipar izađe iz ove krize, ali to nije ugodan način."

Mnogi vlasnici depozita koji prelaze sto hiljada evra na Kipru su stranci, pretežno iz Ruske Federacije, pa ruski zvaničnici ne gledaju blagonaklono na ovakav potez.

Premda dogovor predviđa da depoziti ispod sto hiljada evra budu „u potpunosti garantovani", preduzetnici i građani na Kipru ne pokazuju preterani optimizam tim povodom.