Tomić: Tajna uspeha srpskih trenera je u mentalitetu

razgovarao: Radosav Berbatović

Trener golmana Duško Tomić u Kini je već punih 12 godina. Karijeru u najmnogoljudnijoj zemlji započeo je sa Ljupkom Petrovićem u Peking Guanu, a trenutno trenira branioce mreže Guidžou Žanhe. Srpski trener je sudelovao i u radu kineske fudbalske reprezentacije, a najbolji golmani u Kini upravo su kod njega imali svoj prvi trening. Tomić tokom Praznika proleća, Kineske Nove godine, za Kineski međunarodni radio govori o očekivanjima od nove sezone Kineske super lige, promenama u kineskom fudbalu i uspehu srpskih trenera u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Tomić: Srećna Nova godina Zmije

Kako vam je izgledala protekla sezona CSL lige?

- Dugo već boravim u Kini i mogu reći da je protekla sezona bila veoma kvalitetna. U takmičenju je bilo dosta dobrih klubova, dobre organizacije klubova u prvenstvu. Mislim da su se klubovi Guangdžou, Peking, Điangsu vrlo dobro pokazali, a smatram da je jedno od najprijatnijih iznenađenja bio moj klub Guidžou, pošto je prvi put zauzeo 4. mesto i plasirao se u Ligu šampiona.

Koji su ciljevi Guidžoua nove sesoze Kineske super lige?

- Moj klub se veoma dobro organizovao pred novu sezonu. Doveli smo par novih pojačanja, među kojima je i Misimović, reprezentativac BiH, veoma poznat igrač Nemačke lige. Igrao je u Volksburgu, Galatasaraju i navijači i klub očekuju mnogo od njega. Trenutno ne jurimo titulu, mislim da bi svaka pozicija iznad četvrtog mesta bila veliki uspeh za Guidžou. Tek sledeće godine klub bi mogao da se bori za prvo mesto u CSL.

Guidžou ima veoma dobar skor u duelima sa šampionom Guangdžou Evrgrandom?

- Guangdžou se veoma dobro pojačao i organizovao, ali mi smo u prvenstvenim duelima poslednje dve godine igrali skoro izjednačeno. Nažalost izgubili smo trofej Kupa, ali nije sramota izgubiti od Guangdžoua, pošto ima vrhunskog trenera i vrhunske igrače. Ipak, mislim da će ove godine u nama imati najvećeg protivnika. Ali, tu su i drugi timovi, Šendung se pojačao dolaskom Radomira Antića, a tu su i Okukin Điangsu.

Duško Tomić

U Kini sada ima dosta srpski trenera?

- Meni je drago da se ponovo javlja grupa vrhunskih srpskih trenera. Bilo je zatišja nekoliko godina, ali u poslednje vreme došli su Okuka, Stanojević, Antić, ja sam u Kini već 12 godina i mislim da sam mnogim trenerima golmana otvorio vrata za dolazak. Mislim da je tajna uspeh srpskih trenera u mentalitetu, jer smo nekako najbliži ovom narodu, predobrom običnom narodu i zato se brzo i lako uklapamo. Trenerima koji dolaze iz Nemačke, Holandije prilagođavanje može da predstavlja teškoću, dok nama to nije jer iz jedne prijateljske zemlje dolazimo u drugu prijateljsku zemlju. Ne zaboravimo da je srpksi trener Bora Milutinović ostvario istorijski uspeh sa kineskom reprezentacijom na svetskom prvenstvu, Ljubiša Tumbaković je osvojio tri titule, Pižon jednu... Mislim da će i ove godine klubovi, koje vode naši klubovi biti u vrhu.

Dugo ste u Kini, a i više puta ste birani za najboljeg trenera golmana sezone. Koje golmane bi ste iz CSL izdvojili, osim Guidžoovog golmana Džang Liea?

- Kina ima dobrih golmana, samo ih treba izabrati. Vang Dale, golman Šangaja je veoma mlad i perspektivan, Jang Dž, golan Pekinga, koga sam dugo trenirao je golman koji bi bez problema mogao da brani u bilo kom evropskom klubu, vrlo kvalitetan golman je Džang Dž, koji brani za nacionalni tim i Guangdžou Evergrand.

Koje su po vašem mišljenju najvažnije osobine koje golman mora da poseduje da bi bio uspešan?

- Sada se sve više pažnje posvećuje fizičkim predispozicijama golmana. Golan mora da bude visok, hitar, da ima dobru tehniku, da zna da igra fudbal.. To su tipovi golmana poput Van de Sara, Čeha ... Takvi golmani su budućnost fudbala.

Koliko je teško u Kini trenerirati golmane, s obzirom da se igra mnogo ofanzivniji fudbal nego u Evropi ili Srbiji?

- Posao golmana je najteži, oni rade mnogo više od ostalih igrača. Ako su spremni i dobro edukovani mnogo je lakše. Ako nisu edukovani i ne znaju šta se od njih očekuje, onda je to problem. Ali, svakako da je u Kini teže biti golman nego u Evrpi. Putovanja su mnogo duža, potrebna je veća koncentracija i dosta se ofanzivno igra.

Više od 10 godina ste u Kini. Koliko se fudbal u Kini promenio od vašeg dolaska do sada?

- Tačno 12 godina sam u Kini, i mnogo toga se promenilo. Infrastruktura je sada bolja, kampovi za treinge su mnogo bolji, uslovi za život i stranih i domaćih fudbalera. Kineski fudbal napreduje krupnim koracima, ali ne toliko brzo koliko ljudi očekuju. Fudbal je ipak jedna tradicija. U Evropi se fudbal igra 100 godina, a u Kini 20. Ali u poslednje vreme je došlo mnogo velikih imena. Kada sam ja došao Kina nije bila tako atraktivna za fudbalere i trenere, ali poslednjih pet godina san gotovo svih trenera je da dođu u Kinu. Zemlja se otvorila, stranci su dobro prihvaćeni, uslovi za rad su veoma dobri, zato i smatram da će narednih godina kineski fudbal doživeti još veći procvat.

Duško Tomić

U nekoliko navrata ste sudelovali u državnoj reprezentaciji Kine. Kako ocenjujete reprezentaciju sada i rad trenera Kamačoa?

- Sa ove tačke nisam kompetentan da komentarišem rad Kamača, ali mogu da kažem da sam očekivao mnogo više, s obzirom da trener dolazi iz Evrope, iz Španije. Međutim, imam utisak da se nije najbolje snašao u toj ulozi, i kineski fudbal nije napredovao njegovijm dolaskom, čak naprotiv.

Kako komentarišete to da je klubski fudbal u Kini sve profesionalniji, dok s druge strane reprezentacija od odlaska Bore Milutinovića 2002. godine nikako ne uspeva da se plasira na veća svetska takmičenja?

- Bora Milutinović je napravio najveći uspeh Kineske reprezentacije. Smatram da je trebalo taj recept da se primeni i dalje – da tim vodi vrhunski trener, a da u timu rade vrhunski kineski treneri, kojih ima mnogo u Kini. Taj spoj koji je Bora uspeo da napravi je i odveo reprezentaciju na Svetsko prvenstvo 2002. Kamačo sada ima tim evropskih trenera, verovatno odličnih, ali oni ne poznaju mentalitet i stanje kineskog fudbala. Niko ne može da vodi reprezentaciju sa šest-sedam stranih trenera u stručnom štabu.

Koliko ste pratili igru Srpske reprezentacije?

- Pratim koliko god mogu sa ove udaljenosti. Radujem se svakoj pobedi, odbolujem svaki poraz. Sada je došla smena generacija. Sva sportska javnost sada napada Mihajlovića, ali on, ipak, ima velikog iskustva i kao igrač i trener u Interu, zato mu dajem maksimalnu podršku. Mi smo zemlja velikih talenata, dobrih igrača. Ako budemo dobili Hrvatsku, srpski fudbal će krenuti napred.

Stanković se vratio u reprezentaciju možda doprinese boljoj igri...

- To je dobra vest, trebalo bi da se vrati i Vidić i svi oni koji u momentu ne igraju za reprezentaciju, trebalo bi da shvate trenutak za srpski fudbal i srpski narod. Jer, fudbal je taj koji objedinjuje ljude.

Dugo ste radili u Peking Guoanu. Stanojević je ove sezone preuzeo klub. Da li biste se vratili u Peking i radili sa Stanojevićem?

- Iz Pekinga nosimo lepe uspomenei ja i moja familija. Bio sam osam godina, afirmisao sam se u Pekingu Ali se ne bih se vratio u Peking, jer sam sada u bolje organizovanom klubu sa većim ambicijama i gde sam se bolje pronašao. Stanojeviću želim mnogo uspeha, ali moj klub je sada Guidžou Žanhe, u kome mislim da ću biti više od deset godina i da ću završiti uspešnu kinesku karijeru.