Svi Kinezi žele da Praznik proleća provedu sa članovima svoje porodice, ali se često dešava da čovek zbog školovanja ili posla u drugoj zemlji ne može da provede praznike sa svojim najdražima. Kako izgleda praznik proveden u inostranstvu, među nepoznatim ljudima i sa kakvim se sve problemima susreću Kinezi koji prvi put doputuju u Srbiju ili Bosnu i Hercegovinu u potragu za boljim poslom govori He Čengming, jedan od mnogobrojnih Kineza radi u Bosni i Hercegovini. U julu 1999. godine je došao kod prijatelja, koji je već radio u Beogradu, želeći da proširi posao. U početku je, kao i velika većina drugih, radio na pijaci, kupujući robu od drugih Kineza, a onda je polako počeo da napreduje. Najpre je iznajmio jedan lokal i otvorio prvu prodavnicu, pa drugi i tako redom, a danas je već uspešan čovek, vlasnik preduzeća u Kini, Bosni i Hercegovini i Latinskoj Americi.

''Kad sam stigao u Beograd, a potom u Banjaluku nisam znao ni reč srpskog jezika. Pomagali su mi drugi Kinezi i Srbi koji govore kineski jezik. To mi je olakšalo komunikaciju i kontakte sa drugim ljudima. Da nije bilo njihove pomoći, ne bih uopšte mogao da se sporazumem niti da bilo šta radim. ''

Jedan od problema sa kojima se susreću Kinezi u Srbiji i Bosni i Hercegovini je zima. He kaže da je zima u tim krajevima jaka, ali je podnošljivija nego na jugu Kine, gde je hladno, ali je veoma visok procenat vlažnosti vazduha. ''Kod nas, na jugu Kine, zimi nema grejanja, pa se teže podnosi'', rekao je He. Svim Kinezima je najveći problem vožnja u zimskom periodu, jer nisu navikli na snežne padavine, pa je zbog toga skoro svaki Kinez koji radi u Srbiji ili BiH bio učesnik saobraćajne nesreće. Kad dođe vreme praznika, Kinezi se okupe zajedno, igraju karte ili ''mađiang'', gledaju prenos novogodišnjeg programa na kineskoj televiziji, jedu i piju, druže se i pevaju kineske pesme. ''Uvek bude veoma veselo, ali uvek mislimo na decu i roditelje koji su u Kini, '' kaže He Čengmin.