Kina ima najveću uštedjevinu u svetu

Međunarodni monetarni fond (MMF), objavio je da se ušteđevina kineskih građana od sedme decenije prošlog veka do danas, uvek nalazi među najvećim na svetu. Prema podacima MMF-a, ušteđevina kineskih građana tokom devete decenije prošlog veka zauzimala je 35 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, a u 2005. godini, ta ušteđevina premašila je 51 odsto.

Prosečna globalna štednja iznosi samo 19,7 odsto BDP-a. Po statističkim podacima kineske Državne uprave za statistiku, ukupna štednja kineskih građana premašila je 3 milijarde juana, što je 10 hiljada juana po stanovniku, što je najviše na svetu.

Analitičari smatraju da je velika štednja jedan od uzroka slabije domaće potrošnje. Analitičari ističu da samo potrošnja može održavati proizvodnju, a slaba potrošnja teško obezbeđuje profit preduzeća.

Analitičari smatraju da kineska vlada treba postepeno da smanjuje preveliku štednju, povećava garancije životnog standarda naroda i poboljšava uslove za narodnu potrošnju.

Po analizi Zeng Ganga, direktora Instituta za finansije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, Kinezi vole da štede, zato što Azijci imaju tradicionalnu naviku za štednju. Ušteđevina u svim azijskim zemljama očigledno je veća nego u zapadnim zemljama. Osim toga, još nije usavršen sistem društvenih garancija u Kini. Cilj štednje kineskog stanovništva je predohrana nezaposlenosti ili je namenjena školovanju dece, zdravstvenoj zaštiti i sličnim potrebama.

Uz sve to, nisu razvijeni kanali za narodne investicije. Kada kineski građani ostvare potrošnju putem raznih kreditnih kanala, tek tada mogu smanjiti štednju u bankama.

Anketa koju je objavila Narodna banka kine, početkom 2011. godine, pokazuje da se dalje smanjuje želja Kineza za potrošnjom. Po ovoj anketi, 85,8 odsto ispitanih bili su za štednju, a svega 14 odsto za više potrošnje.

To je najniži procenat u anketama, od 1999. godine. Vu Đjinlian, profesor Centra za razvoj pri kineskom Državnom savetu, istkao je da je neravnoteža između previše štednje i manjka potrošnje postala prepreka kineskog privrednog razvoja.

Po predlogu kineskog ekonomiste, Vang Taoa, kineska vlada treba da poveća rashode u društvene garancije, zdravstvenu zaštitu i prosvetu, dalje treba da razvija tržišta kapitala i sisteme potrošačkih kredita, ali i da poveća prihode srednjih i nižih slojeva društva, kako bi građani smeli i samoinicijativno da troše.