Valter je u svakome od nas
Razgovarao: Radosav Berbatović
Dugometražni dokumentarni film "Valter: Mit. Legenda. Heroj" u režiji Andreja Aćina, o legendarnoj ulozi Velimira Bate Živojinovića u filmu "Valter brani Sarajevo" Hajrudina Krvavca, snimljen u slavu najpopularnijeg srpskog glumca, i četrdeset godina od prvog prikazivanja najgledanijeg ostvarenja jugoslovenske kinematografije, premijerno je prikazan u nedelju u Sava centru. Reditelj dokumentarca Andrej Aćin za Kineski radio Internacional govori o ideji za snimanje dokumentarca o „Valteru", popularnosti Bate u Kini i herojstvu.
Andrej Aćin
Kako ste došli na ideju da radite dokumentarni film o fenomenu „Valter"-a?
- Ideja je potekla od producenata Andrije Sudarskog i Jakoba Petrovića, a ja sam baveći se tematikom došao do mnogih podataka, koji nisu mogli da se sažmu u kratak dokumentarni film. Istovremeno, dokumentarni film prati priču o životu Vladimira Perića Valtera, sudbinu jednog velikog i na neki način zaboravljenog heroja Drugog svetskog rata, koju priča njegova rođena sestra Ilinka Golubović. S druge strane priču o filmskom Valteru koga je tumačio Bata Živojinović. Tako nastaje film o vremenu kada su pravi heroji postojali.
Da li se sećate kakav je utisak film na vas imao kada ste ga prvi put pogledali?
- Kada je film „Valter brani Srajevo" prvi put prikazan 1972. godine ja sam se tek rodio. Kasnije krajem sedamdesetih nije me Valter mnogo zanimao. U to vreme bili su mi zanimljiviji „Otpisani". Na neki način celo moje društvo i ja smo se lakše identifikovali sa Otpisanima, jer nam je bilo zanimljivo da prepoznajemo lokacije u Beogradu na kojima je serija snimana.
Valtera sam pogledao u to neko vreme, i najveći utisak koji je na mene ostavio je što je Valter izgledao kao holivudski akcioni film. To ga je izdvajalo od partizanskih filmova tog vremena, jer smo u partizanskim filmovima smo gledali izmučene, iznurene šumske ljude, koji umiru od tifusa, ranjavaju ih ... Valter nije imao ništa od toga. U njemu su svi bili lepo obučeni, ispeglani, podšišani, i niko od glavnih likova nije bio čak ni ranjen. Tako da je Valter postao super-heroj, poput Džejmsa Bonda u Britanskoj kinematografiji. Valter je bio prvi jugoslovenski film, koji je mogao da stane u ravni sa holivudsakom produkcijom. Posle koga ćemo mnogo kasnije gledati „Nemoguću misiju" i slične filmove u kojima ćemo videti te spektakularne scene jurnjave po krovovima, vozovima i druge, koje smo već mnogo ranije videli u Valteru.
Da li je upravo ta bajkovitost doprinela tome da Valter bude uspešniji od ostalih partizanskih filmova tog vremena?
- Valter je svakako najgledaniji partizanski fim svih vremena, a verovatno i najgledaniji jugoslovenski film. U vremenu kada je Valter premijerno prikazan bio je „dočekan na nož", upravo zbog te estetike o kojoj sam govorio. Ona se nije poklapala sa ideologijom tadašnjeg režima. Smatralo se da filmovi narodnooslobodilačke borbe moraju prikazivati patnju, požrtvovanost, smrt kao uzvišenost herojskog ideala, padanje za slobodu, padanje za domovinu. Valter nije sadržavao ništa od toga, on je imao priču o lutajućem vitezu, kao što su u kineskoj kinematografiji postojali „Vu sia pien" filmovi, o lutajućim vitezovima koji se bore protiv sila zla. Tako je i Valter kao pojedinac ostavio pečat jednog vremena, koje po svemu sudeći, uopšte nije izgledalo tako kako je predstavljeno na filmu. Vladimir Perić Valter bio je nešto potpuno drugo od onoga što je Bata Živojinović interpretirao u filmskoj verziji priče o Valteru. U mom filmu u kome se bavim fenomenom Valtera postoji ona poruka, koju je Valter 70-ih godina i nosio, a to je priča o heroju, koji je spreman da žrtvuje sebe zarad drugih.
I film „Most", koji je takođe režirao Šibe Krvavac bio je veoma popularan u Kini.
- Šiba Krvavac i Đorđe Lebović su osmislili taj novi podžanr u okviru partizanskog filma u kome su pravila igre bila drugačija. Vladimir Perić je rođen u Prijepolju, a krenuo je put Bosne i Hercegovine da brani jedan grad, koji je kasnije postao simbol bivše Jugoslavije. Svim onim što se desilo nakon raspada Jugoslavije ta priča je dobila sasvim drugačije ruho i danas kada pričamo o Valteru on je ostao samo kao filmski lik, i mit koji se pripoveda o njemu je mit o fimskom superheroju, koji je sišao sa filmskog platna, a u kome su i Kinezi prepoznali heroja, verovatno onako kako su oni smatrali da treba da izgleda.
