Pripremili: Branko Žujović, Vang Tingting
Kina će uticati da svet živi bolje narednih 10 godina 
Poštovani gospodine Kapetanoviću, kako ocenjujete odnose BiH sa Narodnom republikom Kinom?
Odnosi BiH i NR Kine su prijateljski, bez obzira na asimetriju prisutnu u tim odnosima, a ona se odnosi pre svega na činjenicu da je Kina globalna svetska sila, globalni igrač i geopolitička činjenica, dok je BiH mala zemlja na Balkanu. Međutim, ti odnosi od uspostavljanja, 1995. godine, čvrsto stoje na međusobnom uvažavanju, pre svega na uvažavanju suvereniteta i teriotorijalnog integriteta, kao i činjenici da je BiH celovita zemlja i međunarodni subjekt. Ali, i BiH priznaje vladu NR Kine kao jedinu legitimnu, sa Tajvanom kao neotuđivom teritorijom NR Kine. Na tim premnisama, poslednjih deset godina, možemo reći da smo imali dobre i prijateljske odnose.
Šta Sarajevo očekuje od perioda koji će uslediti nakon 18. kongresa KP Kine?
Predstojeću, redovnu smenu 4. i 5. generacije kienskih lidera, vidimo kao nastavak kontinuiteta prijateljske politike i saradnje, kao i principijelne spoljne politike Kine na globalnom planu. Mi smo sa interesovanjem pratili realizaciju kineske bele knjige, koja oslikava osnovne smernice kineske spoljne politike. Pratili smo principijelan kineski stav, po brojnim međunarodnim otvorenim pitanjima i globalnim krizama. Očekujemo da će NR Kina nastaviti da svojom snagom, koju evidentno ima, utiče da u narednih 10 godina živimo u boljem svetu. Što se tiče Balkana i BiH, došlo je vreme kada u fokus naše saradnje terba da stavimo ekonomske odnose. Postoji evidentan interes za to. U poslednje, vreme imali smo značajne posete s kineske strane, od posete potpredsednice Svenarodnog kineskog kongresa, do zamenice ministra spoljnih poslova. Uskoro ćemo imati i posetu zamenika ministra spoljne trgovine. Ono što bi moglo biti magnet u zajedničkoj ekonomskoj saradnji, jeste činjenica da su BiH i region u blizini velikog evropskog tržišta i da postoje značajni potencijali za ulaganje u elektroenergetski sektor i infrastrukturne projekte, kao što su Koridor 5C i povezivanje zemalja regiona. Na koncu, podaci najbolje pokazuju da je 2011. godine spoljnotrgovinska razmena BiH i Kine iznosila 396 miliona evra na uvoznoj strani, dok smo u Kinu izvezli svega 4 miliona evra. Veliki je spoljnotrgovinski debalans. Možemo raditi kroz razne komitete koji postoje, recimo kroz Međuvladin komitet za ekonomsku sardnju, da se to popravi, ali ono što bismo naglasili jeste potencijal i mogućnost invvestiranja u BiH i region, imajući u vidu činjenicu da će od 1. jula 2013. godine BiH deliti 1.000 km granice sa EU.
Koji će projekti biti aktuelni, kada je privredna saradnja BiH i Kine u pitanju tokom 2013. godine?
Napomenuo bih da je kompanija Boksit iz Milića, avgusta 2010. godine, otvorila predstavništvo u Pekingu, što je dobra stvar. Ponovio bih, takođe, činejnicu da Kina ima konstruktivan pristup zemljama regiona i centralne Evrope i Balkana, kao velikom evropskom ekonomskom entitetu s kojim Kina ima nameru da razvija projekte i u tom kontekstu mi vidimo mogućnost za saradnju. Mogućnost naravno postoji i Kina je veliko tržište i ima veliku, sve bolju kupovnu moć. Računamo na plasmane poljoprivrednih i drugih prioizvoda iz BiH. U tome je strateška orijeintacija, da našu dobru političku i bilateralnu saradnju pojačamo u njenom ekonomskom segmnetu. Mi smo spremni za to, a čini se i da je kineska strana spremna, preko ambasade i kineskog ambasadora koji ovde radi odličan posao. Mislim da će 2013. godina biti prekretnica u saradnji Kine i BiH, a samim tim, pošto je BiH mala i ne treba se zanositi time da Kina može imati samo s njom potpuno razvijenu ekonomsku saradnju, bez ostatka regiona, i sa celim regionom, jer je činjenica da je ceo region ekonomski međuzavisan. To je komparativna prednost, koju kineski investitori treba da iskoriste, a mi imamo političko i ekonmsko raspoloženje da to kapitalizujemo.
