1.Crna Gora završila je posao vezan zaizgradnju dva broda, sa Politehnolodžis grupom. Hoće li Crna Gora nastaviti obnovu crnogorske flote. Premijer Igor Lukšić u izjavi za naš radio rekao je da bi taj posao mogao premašiti 100 miliona dolara.

Uspešno smo završili prvi projekat, nabavku dva broda za Crnogorsku plovodbu. Namera je vlade da nastavimo s obnovom crnogorske flote. Naša druga komapnija, Barska plovidba, zainteresovana je za nabavku dva broda od Politehnolodžis grupe. Do kraja septembra očekujemo da ćemo sa Eksim bankom doći do konkretnih komercijalnih, odnosno finansijskih uslova ugovora i potpisati taj ugovor za nabavku sledeća dva broda, koji će, prema našim procenama, dostići 100 miliona dolara.

2. Saobraćajni i hidroenergetski potencijali zajednički su Crnoj Gori, Srbiji, BiH i drugim državama u regionu. Mogu li ti potencijali biti stavljeni u funkciju projekata saradnje s NR Kinom?

Crnogorska vlada je još u junu definisala glavne prioritete na osnovu kojih će sarađivati s kineskim kompanijama i Eksim bankom. Upravo ti prioriteti kreću se oko termoenergetskih potencijala, hidroenergetskih potencijala, nabavke brodova i razvoja putne infrastrukture. Upravo ti prioriteti definisani su od strane vlade i nalaze se u memorandumu koji ću u ime vlade potpisati sa Eksim bankom tokom borvaka u NR Kini.

3. Bilo je reči o projektima, vezanim za termo-elektranu Pljevlja i Maoče. O kojim projektima možete da nam kažete nešto više?

U prioritetima, pored projekta Maoče i izgradnje drugog bloka termo-elektrane Pljevlja, gde smo imali razgovore, kao i naš premijer u proteklih nedelju dana s Gežuba grupom, pričamo i o projektima razvoja hidro-energetskog potencijala sa Sinohidro grupom. Nadamo se da će se i ti projekti vrlo brzo konkretizovati, a rekao sam već tu su i putna infrastruktura, tu prioritetno mislim na jednu sekciju auto-puta između Bara i Boljara, koja je jedna deonica auto-puta Beograd – Bar kao i dve zaobilaznice oko dva grada na crnogorskom primorju, oko Budve i Herceg-Novog.

4. Kako ocenjujete skup, održan u četvrtak u Pekingu, na kom je formiran Sekretarijat za saradnju Kine sa državama centralne i istočne Evrope?

Iz našeg ugla gledano, to predstavlja novu eru u odnosima Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. To je vrlo značajan događaj, kom je i naša vlada dala jedan od najvećih prioriteta u 2012. godini. Skup nije značajan samo iz razloga saradnje s Kinom, nego upravo zbog povezivanja sa svim ostalim zemljama. Videli smo danas de će biti formiran ekspertski Međudržavni komitet za transportnu mrežu, što je veoma značajno. Kina je dovela za jedan sto sve zemlje regiona, što je dodatna vrednost sastanka.

U Pekingu će biti održan XVIII kongres Kom,unističke partije Kine, na kom će doći do redovne, ciklične smene partijskog i državnog rukovodstva. Kako vidite i ocenjujete dosadašnju saradnju s Kinom i kako je vidite u budućnosti

Saradnja s Narodnom Republikom Kinom bila je plodonosna u poslednjih nekoliko godina. Imamo mešovitu, crnogorsko-kinesku komisiju koja zaseda redovno, dva puta godišnje u Kini i Crnoj Gori. Bez obzira na cikličnu smenu rukovodstva u državi Kini, to neće uticati, naprotiv, naši odnosi su iz godine u godinu sve bolji. Ono na čemu mislim da moramo raditi intenzivnije, jeste razvoj trgovačke, odnosno međurobne razmene i to je nešto čemu ćemo dati akcenat u narednom periodu.