Francuski predsednički izbori u poslednjoj fazi

Francuski predsednički izbori su zvanično počeli devetog aprila, što označava ulazak u poslednju fazu izbora.

Zbog globalne finansijske krize i dužničke krize u Evropi, francuska privreda poslednjih nekoliko godina beleži pad, a stanje u javnim finansijama je pogoršano, stopa nezaposlenosti stalno raste, što je izazvalo nezadovoljstvo naroda prema vlasti i dovelo do pada podrške sadašnjem predsedniku Nikoli Sarkoziju. Prema anketama sprovođenim do aprila, kandidat Socijalističke partije Fransoa Olande ima veću podršku birača, zbog toga javno mnjenje smatra da će se konačna borba voditi između Olanda i Sarkozija.

Olande je u izbornoj kampanji obećao da će smanjiti porez malim i srednjim preduzećima, povećati porez velikim preduzećima, podići takse na privatne prihode kao i druge mere reforme. Mnoge od tih mera imaju za cilj rešavanje nerešenih pitanja tokom Sarkozijeve vladavine, zbog čega je dobio podršku velikog broja birača, naročito neutralnih. Ankete pokazuju da Francuzi više veruju Olandu u vezi poboljšanja života stanovnika i zapošljavanja.

Početkom aprila, vodeća anketna agencija u Francuskoj ''Ipsos'' je objavila rezultate najnovije ankete, koji pokazuju da će Sarkozi verovatno osvojiti 29 odsto glasova, što je za 2,5 odsto više nego Oland. Francuski list ''L' Mond'' ističe da pucnjava u Tuluzu nije uticala na izbore, te da stopa podrške Sarkoziju raste uglavnom zbog njegovog aktivnog i agresivnog govora.

Francuski list ''Sandej'' je objavio statističke podatke, koji pokazuju da preko 30 odsto Francuza neće učestvovati u prvoj rundi glasanja 22. aprila, što predstavlja novi rekord. Pojedini stručnjaci smatraju da je većini Francuza svejedno ko će pobediti na izborima, jer nijedan kandidat neće moći da realizuje mnoga svoja obećanja.