Pripremila: Dajana Veličković Šabotić

Zovu ga najbogatijim selom u Kini, ili kineskim selom broj jedan. Ja bih rekla da je najbogatije selo pod kapom nebeskom.

Doduše, ako merimo evropskim aršinima, ne radi se tu ni o kakvom selu već o mestu od 50 hiljada stanovnika, koje se prostire na 35 kvadratnih kilometara i koje bi po evropskim standardima imalo status grada.

Ali nije uvek bilo tako, Huasji je nekada imao samo 1100 stanovnika i zauzimao je mnogo manju površinu. Siromašni seljani su se pre pedeset godina borili za puko preživljavanje, ribareći i često bivali na ivici gladi. Lepota prirode koja ih okružuje u porečju Jangcea, pitomi brežuljci ispresecani lokalnom rekom i dva divna jezera, nisu bili dovoljni da ih izvuku iz siromaštva.

Davne 1961. godine, lokalni funkcioner Komunističke Partije Kine, Vu Renbao, odlučio je na svoju ruku da pomogne seljanima, procenivši da budućnost nije u poljoprivredi već u industriji.

Mnogi su ga kritikovali, ismevali, otvoreno mu se rugali, ali ovaj vizionar se nije dao smesti.

Dok je širom Kine sprovodjen model reforme seoske poljoprivrede, Vu je, inicirajući otvaranje fabrike čelika svoje selo poveo drugačijim putem.