Kineski celer pripada istoj vrsti Apium graveolens kojoj pripada i evropski celer, ali poseduje brojne značajne razlike. Ima daleko tanju stabljiku i jači ukus od evropskog rodjaka. Boja mu varira od gotovo bele do tamno-zelene. U Kini ga retko služe svežeg. Pripremaju ga kao samostalno jelo ili kao neizostavan sastojak brojnih drugih jela.

U kineskoj kuhinji koristi se još od vremena poslednje Han dinastije kada je počeo da se koristi i u tradicionalnoj medicine.

Sve vrste celera su dobre za zdravlje, po tome što su bogati gvoždjem, kalijem i vitaminima A, B1, B2, C i D, ali kineski ima dodatne medicinske koristi.

Tako se na primer vreo sok celera tradicionalno koristi za lečenje žutice i snižavanje visoke temperature. Kako je i dobar diuretic, koristi se za poboljšanje izbacivanja suvišne tečnosti iz organizma, jednako kao i za nadoknjađivanje elektrolita u slučaju dehidracije.

U kineskoj tradicionalnoj medicini seme celera, ekstrakt i čajevi, koriste se za tretiranje različitih stanja kao što je povišen krvni pritisak, reumatizam, digestini problemi i skorbut.

Recept za pripremanje čaja za olaksanje bolova kod reumatizma, artritisa, kostobolje, lumbaga i neuralgije

Dve vrhom pune čajne kašikice semena celera kuvati 3 sata na tihoj vatri u pola litre vode, procediti i piti toplo po 1 manju šoljicu 3-4 puta dnevno.

Pripremila: Ljiljana Bulat