U najprosperitetnijem periodu umetnosti kunću je nastala opera „ Paviljon božura", koja je postala remek-delo kineske književnosti i scenske umetnosti. Baš kao i slavni britanski književnik Šekspir, i autor romana „ Paviljon božura" Tang Xianzu ( 1550-1616) je poznati dramaturg u svetu. Šekspirov roman „ Romeo i Julija" i Tang Xianzuov roman „ Paviljon božura" se nalaze u svetskoj riznici književnog blaga, a opera kunću je postala duhovno blago kineskog naroda i celog čovečanstva.

Roman „ Paviljon božura" je fascinantna priča o bezvremenoj ljubavi, priča o drevnoj tradiciji, ritualima i o zagrobnom svetu.

Radnja romana se dešava u vreme vladavine dinastije Južni Song (1127---1279.godine naše ere), odnosno u 12. veku. Poglavar sreza Nanan, Du Bao ima prelepu i veoma veoma inteligentnu šesnaestogodišnju ćerku koja se zove Du Liniang. Otac joj je našao učitelja Čenga, koji je devojku naučio zbirku drevnih kineskih poema „Šiđing". Ona je sve pesme naučila u društvu sluškinje Sjang Sjang.

U feudalnom kineskom društvu, žene su morale da poštuju „tri pravila o poslušnosti i četiri vrline''. Svaka žena je morala da zna da mora da sluša oca, a kada se uda da mora slušati muža. Ako ostane udovica, žena mora da se pokorava sinu. Roditelji su donosili odluku o tome kada treba da se uda i za koga, a pre venčanja ništa nisu znale o svojim muževima. To je za svaku devojku bilo sasvim normalno, ali ne i za Du Liniang, koja je čitajući zbirku „Šiđing" čeznula za slobodnom ljubavlju.

Kada je stiglo proleće, sluškinja je devojci Du Linian rekla da se iza kuće nalazi prelep vrt, pa su jednoga dana otišle da prošetaju vrtom. Procvetalo cveće i cvrkut ptica na granama drveća naterali su Du Liniang da razmišlja o tome kako je mladost lepa kao proleće, ali da će brzo proći i noko ne može da je zadrži. Takva razmišljanja rastužila su devojku i ona je otišla da spava. Tada je sanjala da se nalazi u vrtu zajedno sa mladićem po imenu Liu Mengmej. Tokom razgovora, mladić joj je izrazio ljubav, Du Liniang se zaljubila u njega.

Sutradan je devojka ponovo došla u vrt, ali je videla samo lepotu prirode. Bila je veoma tužna pa se od tuge i razbolela. Sama je nacrtala svoj portret i rekla sluškinji da ga stavi u vrt. Pošto nije mogla da se oporavi, Du Liniang je umrla.

Posle mu je umrla ćerka, porodica sreskog poglavara Du Baoa se preselila u drugi grad. Jednoga dana momak Liu Mengmej, koga je sanjala Du Liniang, slučajno je došao u vrt u kome je boravila devojka. Kada je video njenu sliku, odmah se zaljubio u nju i sliku poneo sa sobom.

Iako je Du Liniang bila mrtva, njena duša je još uvek bila živa. Kada je saznala da je njen sanjani Liu veoma voli, svake noći mu je dolazila u san. Jedne noći Du Liniang je momku rekla da otkopa njen grob i da će ona oživeti. Liu je uradio onako kako mu je devojka rekla, otkopao grob i devojka je oživela. Na kraju su svoju ljubav krunisali brakom.