Pripremila: Tatjana Soldat

Načelnik Kineskog zakonodavnog odeljenja za bračne odnose, profesor Sjia Đinlan je rekao da se vodi žestoka polemika u vezi zaštite ličnih prava, među kojima je pitanje bračnog trougla. Postojanje treće osobe u braku predstavlja kršenje prava na bračnog druga, pa ona strana koja na sudu dokaže da njegov partner ima vanbračnu vezu i ''treća strana'' može da dobije odštetu za pretrpljene duševne bolove i ekonomski gubitak. (Šendžen vanbao, 08. 11. )

U moralnom pogledu ''treća strana'' je ''pacov na ulici''. Koliko god da se menjaju vremena i društvene okolnosti, institucija braka ipak počiva na zdravim osnovama i u svakom društvu ima jako uporište.

Stručnjaci smatraju da Zakon o bračnim odnosima počiva na principima uzajamnog poštovanja i iskrenosti, ali u postojećem zakonu ne postoji odredba o zaštiti ličnog prava na bračnog partnera. Ako je jedna strana neiskrena, druga strana ima pravo da bude zakonom zaštićena od narušavanja ličnih prava. Sudeći po tome, narušavanje bračne zajednice predstavlja kršenje građanskog prava, pa se u tom svetlu zahtev za plaćanjem odštete smatra logičnim. Ako jedan bračni partner smatra da je oštećen i podnese zahtev za plaćanjem odštete, to u suštini znači da drugi bračni partner zajedno sa osobom sa kojom ima vanbračnu vezu treba da snosi posledice za neiskrenost. Što se tiče osoba koje imaju vezu sa nekim ko je u braku, njihovi razlozi za uspostavljanjem takve veze su različiti, a mogu biti materijalne ili emotivne prirode. Iz medijskih izveštaja može se zaključiti da osobe koje su u vezi sa ljudima na položaju najčešće nisu krivci za kršenje prava na bračnog druga i za ''postojanje neiskrenosti u braku'', što sud svakako treba uzeti u obzir.

Postojanje treće strane u suštini je moralno pitanje, pa je uplitanje zakona u tu oblast bračnog života pitanje koje zahteva veliki oprez, radi zaštite zakonitih prava treće strane. Osoba koja je u vezi sa nekim koje već u braku je u moralnom pogledu nedovoljno jaka. Iako je brak institucija koja je zaštićena i u moralnom i u zakonskom pogledu i postojanje treće strane predstavlja narušavanje ličnih prava, bračni trougao ne može da nanese štetu po društvo.

Treću osobu u braku možemo kritikovati po osnovu morala, ali je po tom pitanju uplitanje zakona veoma složeno pitanje. Brak je isto kao I pijenje vode, da li je voda vruća ili hladna zna samo onaj koji je pije, pa bi zbog toga bi trebalo što manje uplitati zakon u rešavanje pitanja preljube.