U Kini, u kojoj živi više od 1,3 milijarde stanovnika, najveći procenat (96 odsto) čini stanovništvo Han, dok četiri odsto čine pripadnici 55 drugih nacionalnih manjina. Najviše nacionalnih manjina živi u provinciji Junan, na jugozapadu Kine, među kojima je i nacionalnost Nasi, koja broji više od 320 hiljada pripadnika. Oni uglavnom žive u drevnom gradu Liđiang koji je 1997. godine uvršćen na Listu svetske kulturne baštine, kao i u autonomnom srezu nacionalnosti Nasi i u Šangrili. Prvi pisani dokazi o postojanju narodnosti Nasi datiraju od pre 2600 godina. Oni su u to vreme koristili svoje slikovno pismo koje ima oko dve hiljade piktograma, potpuno drugačijih od kineskih karaktera. Nasi jezik i narod se još naziva i Dongba, po pismenim ljudima, odnosno šamanima ili vračevima. Reč ''dongba'' znači ''mudrac'', čovek koji je organizator ili vođa religijskih rituala. Mudraci su umeli da pišu dongba pismo, poznavali su verske kanone, umeli da recituju Bibliju, poznavali su veštinu plesa, slikarstva, vajarstva i tkanja, a veoma su dobro poznavali astronomiju, geografiju i računanje vremena. Oni su prenosili drevnu kulturu nacionalnosti Nasi na mlađe naraštaje. Pripadnici nacionalnosti Nasi su dongba veroispovesti, veruju da su došli sa neke druge planete. Kao dokaz za to pokazuju narodnu nošnju. Sve devojke imaju na leđima izvezenih sedam planeta, a udate žene tome još dodaju i Sunce i Mesec. Smatraju da su sa neke od tih planeta su došli na Zemlju.