U Srbiji kao i u Kini sve je popularnija kupovina putem Interneta. Razloge sve veće popularnosti ovakve vrste kupovine treba pre svega potražiti u hroničnom nedostatku vremena savremenog čoveka. Trka za novcem, stres na poslu, gužva u saobraćaju i nedovršene kućne obaveze sigurno da nikome od nas ne ostavljaju dovoljno vremena za bazanje po gradu i potragu za najnovijim krpicama. Sa druge strane, sve razvijenija mreža elektronskih trgovina i povoljne cene omogućuju korisnicima Interneta da ne mrdnu iz kuće, a da dođu do svega što im je potrebno. Za kupovinu putem Interneta najpre vam je potrebna platna kartica, a posle toga je sve lako. Da biste se zaštitili od prevara, kupujte samo na proverenim Internet stranicama. Ukoliko imate veliki broj prijatelja, neće vam biti teško da organizujete grupnu kupovinu nekih proizvoda, čime ćete uštedeti mnogo novca. Kinezi najčešće kupuju preko ''Taobao'' sajta, jer važi za najpouzdaniji sajt na teritoriji cele zemlje. Mnogi proizvodi u elektronskim trgovinama su znatno jeftiniji, tako je pre nekoliko dana moja koleginica Niu svome sestriću kupila izuzetno kvalitetne pamučne majice po dvadeset tri juana (oko dva i po evra), dok se cena takvih majica u klasičnim prodavnicama kreće oko pedeset juana. Ipak, moje kolege su me posavetovale da odeću i obuću ne kupujem često putem Interneta, jer se često dešava da dobijete neodgovarajući proizvod. U Kini postoje dve vrste elektronskih trgovina: B2C (posao-potrošač) i C2C (potrošač-potrošač). U prvoj grupi nalaze se prodavnice sajtova ''Dangdang'' i ''Amazon'', koje imaju svoj industrijski lanac, od nabavke do prodaje. Oni imaju svoj račun i plaćaju državi porez, koji je uračunat u cenu proizvoda. U drugoj grupi nalaze se prodavnice koje može da otvori bilo koji korisnik Interneta ili mala kompanija koja se bavi trgovinom. Elektronske trgovine koje se nalaze u ovoj grupi ne treba da plaćaju porez.