Žad u carskoj palati

Kuće u Zabranjenom gradu verovatno su riznice najređeg i najzanimljivijeg blaga u svetu. Kako su bili svakodnevno u upotrebi i služili za dekorisanje kuća, predmeti od žada mogu se naći gotovo svuda u palati. Više od 80 odsto umetničkih dela na ovoj lokaciji napravljena su upravo od ovog dragocenog kamena.

Kako je nedavno saopšteno, muzej palate poseduje kolekciju od 30.311. predmeta od žada od kojih je više od 20 hiljada iz dinastije Ćing, a pet hiljada potiče iz Ming dinastije. Kolekcija pokriva period od neolita do Čing dinastije, što je period duži od 7 hiljada godina.

Jedan od primeraka te kolekcije koji je vredno posebno pomenuti je velika skulptura izradjena za 80. rodjendan inperatora Ćianlonga. Ova skultura koja nosi ime "Planina od žada pokazuje ukroćenu poplavu velike Ji Taming," remek delo je visoko 2.4 metra, oko metar široko i teško više od pet tona. Prema istorijskim zapisima, bilo je potrebno više od tri godine za premeštanje kamena žada sa planine Mileta u Hotan području u Sinđiangu. Još tri godine bile su potrebne za transport kamena 4 hiljade kilometara do Pekinga. Kamen je potom poslat u Jangdžou na rezbarenje i poliranje. Sve u svemu, potrošeno je više od 10 godina i neprocenjivo bogatstvo za izradu ove skulpture koja je danas nacionalno blago Kine.

Žad i obični ljudi

Pre Sui dinastije (581-618 nove ere), žad je bio privilegija isključivo pripadnika carskog dvora i aristokrata. Kasnije, za vreme Song dinastije (960-1279 nove ere) desile su se promene na tržištu. Obični ljudi počeli su da uspostavljaju bliži odnos sa žadom. Taj odnos nije završavao nečijom smrću: ako su od njega bili napravljeni predmeti za sahranu, žad je bio bio čuvar duše na nebesima onoga koji je sahranjen.

Naime, drevni Kinezi su verovali da duša nastavlja da živi u grobu nakon nečije smrti, pod uslovom da su njegovi ostaci dobro prezervirani. Oni su se trudili da u svakom pogledu sačuvaju telo od truljenja i verovali su da je žad u tom pogledu veoma efikasan.

Kako prepoznati pravi od lažnog žada

Pre svega, žad je teži stakla ili od kaučuka od kojih se obično prave kopije. Težina žada može da se oseti na dlanu.

Treba dobro pregledati komad i ako se uoče sićušni mehurići od vazduha onda je sigurno reč od lažnom žadu.

Osim toga, žad je čvršći od stakla. Ukrasi dubokog reljefa ne mogu da budu utisnuti na staklo zato što je ono krhko.

Na žalost, danas se prave gotovo savršene kopije žada tako da je jedini način da se dodje do odgovora na pitanje da li je primerak od pravog ili lažnog žada da ga razbijete. Ako je reč o žadu, onda će se jasno videti male čestice minerala. Ukoliko je primerak napravljen od stakla slomljeni deo biće gladak.