Priča se da je Huang Daopo, kad je savladala za to vreme novu tehniku ručnog tkanja, nesebično prenosila drugima. Zbog toga je njen rodni kraj postao baza tekstilne industrije u celoj zemlji. Stanovnici Šangaja su potomci Huang Daopoa, pa treba da naslede tehniku za ručno tkanje i njen entuzijazam, smatraju mnogi.

Zahvaljujući neprestanom razvoju savremene tekstilne industrije, jedno vreme se nije koristila tradicionalna veština ručnog tkanja koju je koristila Huang Daopo. Gospođa Kang je istakla da je tradicionalna veština tkanja specifičan oblik rada i da može privući veliki broj ljudi.

Profesor Fudang univerziteta u Šangaju, Džen Šijou je izrazio zabrinutost u pogledu zaštite ove vrste kulturnog nasleđa. On smatra da celo društvo treba da se odgovorno odnosi prema zaštiti veštine ručnog tkanja u Vuniđingu. Potrebno je sačuvati ovo kulturno bogatstvo, oslanjajući se ne na pojedince, nego na celo društvo, rekla je ona i istakla:

Prvo, vlada treba da pridaje veliki značaj zaštiti nematerijalne kulturne baštine. Istovremeno, treba praktično realizovati mere za zaštitu tehnike ručnog tkanja pamučnih tkanina iz Vuniđinga. Najvažnije je ulaganje u izgradnju infrastrukturnih objekata, muzeja i spomen-kuće. Drugo, mediji treba da reklamiraju ovu veštinu u cilju podizanja svesti stanovnika o zaštiti nematerijalne kulturne baštine. Treće, stručnjaci treba da svestrano izučavaju ovu tehniku, kako bi otkrili značaj kulturnog nasleđa koje je Kinezima ostavila Huang Daopo.

Vlada Šangaja pruža materijalnu pomoć za život i rad naslednicima ove tradicionalne veštine, kako bi što bolje sačuvali prvobitne podatke i stvorili mogućnosti obnove stare tehnike tkanja.

Pripremila: Džang Guodžen