Stručna javnost nedvosmisleno i poslednjih godina sve ubedljivije ističe da je majčino mleko najbolja hrana za bebu. Ali, šta ako majka ne može da doji dete? Umesto osude i stvaranja griže savesti treba joj pomoći da se snađe u novoj ulozi

- Kada čitam o tome koliko je dojenje važno za bebu, ne samo zbog njenog zdravlja, već i zbog čvršće psihološke i emotivne veze sa majkom, često osetim grižu savesti što svog Igora nisam dojila. A želela sam. I mislim da nisam samo ja kriva što sam to divno iskustvo propustila. Nisam imala nikoga ko bi mi pomogao da prebrodim sve probleme koji su nastupili. Igor je bio sitan, bez dovoljno snage da izvuče mleko iz mojih dojki, koje su bile pune mleka. Bradavice su mi prilično male i uvučene i uprkos mojim pokušajima da mu usta namestim tako da može da sisa, to je bila prava muka i za mene i za njega. Nisam umela ni da izmuzem višak mleka, pa su grudi počele da me bole i da otiču sve više. Na kraju sam dobila mastitis i temperaturu, pa nisam ni smela da pokušam da podojim Igora. Moja majka, koja bila sve vreme uz mene tih prvih nedelja, trudila se da me izmuza, ali to je bilo bolno do suza. I to malo mleka koje bismo izmuzavanjem uspele da sakupimo za Igora, on nije želeo da pije, kao da mu se nije svidelo.

Jedna komšinica, medicinska sestra, rekla mi je da mi mleko verovatno nije dobro i da je bolje da ga ne dajem bebi. Patronažna babica je već odavno bila prestala da dolazi u kućne posete, a nismo imali novca da angažujemo nekoga privatno. Bila sam uplašena da će Igor, i inače već sitan i nekako krhke građe, izgubiti mnogo na kilaži, i onda sam počela da kupujem mleko i da ga prehranjujem. Često puta sam plakala, držeći flašicu u rukama i hraneći ga tom veštačkom hranom - koja, između ostalog nije bila nimalo jeftina za naš već prilično osiromašen kućni budžet - dok sam u isto vreme osećala kako mi mleko nadolazi u grudima i stvara nepodnošljivi pritisak i bol. Naravno, stvorili su mi se i čvorići, koje sam kasnije masažom pokušala da razbijem, ali su posledice ipak ostale. Igor je danas već veliki dečko, krenuo je i u školu, visok je i napredan. Ipak, žao mi je što nisam doživela taj čarobni osećaj koji majka ima kad doji svoje dete...

Ovo je priča Dobrile G. jedne od mnogih mladih majki koje, iako su želele da doje svoje dete i imale dovoljno mleka, nisu uspele da se snađu i uspostave jedan normalan i prirodan ritam podoja.

Preuzeto iz VIVA