Osim što su veoma ukusne, jagode su bogat izvor važnih sastojaka. Prema rečima stručnjaka, u pitanju je voće koje bi trebalo da se nalazi na tanjiru svakodnevno.

Redovno uživanje u jagodama veoma brzo se može isplatiti zahvaljujući blagotvornom dejstvu na zdravstveno stanje.

Preporučenih pet porcija svežeg voća ili povrća svakog dana za mnoge je nedostižan cilj. Dodavanje svežih jagoda na dnevni meni, u vidu sveže ceđenog soka, voćne salate (bez šećera) ili bez ikakvih dodataka, odličan je način da pomognete imunom sistemu i „suprotstavite" se višku kilograma.

Jagode sadrže brojne korisne materije sa C vitaminom na čelu grupe. Bogat su izvor fitonutrienata i antioksidanata koji čine prvu liniju odbrane od slobodnih radikala.

Veruje se da su antioksidantna svojstva jagoda u tesnoj vezi sa njihovom jarkocrvenom bojom.

Slobodni radikali oštećuju ćelije i doprinose razvoju mnogih vrsta raka.

Osim veoma važnog vitamina C, ovo voće odličan je izvor vitamna K, mangana, kao i folne kiseline, kalijuma, riboflavina, vitamina B5, B6, bakra, magnezijuma, i omega tri masnim kiselinama.

Zahvaljujući takvom sastavu, brojne su koristi jagoda, ipak, one su veoma osetljive i brzo se kvare pa se u kućnim uslovima mogu čuvati najviše dva do tri dana.

Tokom sezone, to nije veliki problem, međutim tokom godine mora se pribegavati zamrzavanju, što uništava mnoge, ako ne i sve korisne sastojke.

Pri kupovini trebalo bi povesti računa o tome da plodovi ne budu ni zeleni, niti pak prezreli.

Za razliku od ostalog voća, jagode ne sazrevaju dodatno ukoliko su ubrane nedovoljno zrele. Na taj način nagradićete organizam zdravom hranom a nepce ukusnom poslasticom koja na visokim temperaturama lepo osvežava.

Kao i drugo voće, jagode operite temeljno pre nego što ih pripremite za jelo ili odložite u frižider ili zamrzivač. Plodovi na kojima ima buđi bacite odmah kako se ne bi pokvarila veća količina.

Jagode bi trebalo čuvati u frižideru u pokrivenoj činiji, ali ne mnogo dugo, već ih pojesti uz slast.