Prvi Muzej kineskog pisma je otvoren krajem prošle godine u Anjangu, gradu u provinciji Henan. U tom muzeju mogu se videti najstariji tragovi kineskog pisma na životinjskim kostima.
Legenda kaže da je pre pet hiljada godina savetnik Žutog cara (Huang Dija) za istorijska pitanja Čang Đi stvorio najstarije znake kineskog pisma, čime je okončana epoha u kojoj su događaji beleženi vezivanjem čvorova na konopcu. Nakon nekoliko hiljada godina razvoja, prastari znaci kineskog pisma su postali jedno od najpopularnijih pisama na svetu. Kineskim znacima je zapisana vekovna tradicija i bogata kineska kultura. Kineski karakteri su postali simbol kineske kulture i privlače ogromnu pažnju mnogih ljudi iz svih krajeva sveta. Upravo zbog toga je i otvoren prvi Muzej kineskog pisma.
Direktor Muzeja, Hu Jenjen kaže da je arhitekta za zdanje ovog muzeja bio inspirisan tragovima pisma na životnjskim kostima ili na bronzanim predmetima. Želeo je da pokaže da je cilj otvaranja ovakvog muzeja traženje izvora kulture kineske nacije. Ona je navela:
Zgrada muzeja je trospratnica visoka 32 metra, a ima i podrum. U projektanskom planu su uvršćeni osnovni elementi arhitektonskog stila dvorske zgrade iz perioda dinastije Šang, čime je istaknut značaj kineskog pisma tokom razvoja kineske civilizacije.
Muzej kineskog pisma ima pet izložbenih sala, u kojima se nalaze eksponati koji prikazuju pisma drugih naroda sveta, tragove pisma na životinjskim kostima, bronzanim predmetima, pločicama od bambusa i svili. Ovom izložbom se prikazuje istorija razvoja kineskog pisma, istorija kaligrafije i pisma nacionalnih manjina u Kini, kao i prastari tragovi kineskog pisma, njegove promene i razvoj. Posetioci mogu da se upoznaju sa vekovima dugom tradiciojom kineskog pisma pomoću savremene vokalne, optičke i elektronske tehnike. Domaći i strani turisti lepotu kineskog pisma mogu da uvide i pogađanjem zagonetki, dizajniranjem podsetnice, digitalizovanjem pisma, filma 4D i kompjuterskih igrica. Direktor Muzeja kineskog pisma, Hu Jenjen je istakla da će postavka u ovom muzeću omogućiti posetiocima, naročito mladim, da steknu više znanja i da osete snagu i uticaj koje je kinesko pismo imalo na razvoj civilizacije. O tome je rekla: Muzej kineskog pisma ima veoma važnu obrazovnu ulogu i ulogu u širenju znanja iz oblasti kulture. Školarci najviše vole kompjutersku salu koja se nalazi na drugom spratu muzeja, jer tamo mogu da pišu različitim pisaćim priborom, na primer naliv-perom, mogu da koriste rezač papira kojim su nekada urezivani kineski karakteri i drugo. Na taj način učenici najsavremenijim sredstvima stiču znanja o kineskom pismu i kineskoj kulturi.
Nedugo nakon otvaranja, Muzej kineskog pisma je postao zgrada koja predstavlja Anjang, koji dnevno poseti oko četiri hiljade turista.
Muzej kineskog pisma je deo prve faze projekta za promovisanje spomenika tradicionalne kineske kulture. Trenutno se radi na izgradnji drugog dela objekta, u kojem će se vršiti razmena stručnih znanja i naučna istraživanja. Radi zaštite spomenika kulture i stručnih istraživanja, Muzej kineskog pisma je pozvao veliki broj stručnjaka.
Lingvista od 104 godine, stari gospodin Džou Jouguang je angažovan kao član stručne komisije u Muzeju. Po njegovom mišljenju, otvaranje muzeja ove vrste je od velikog značaja za preporod civilizacije kineske nacije i razvoj savremene kulture:
Osnivanje Muzeja kineskog pisma je veoma značajno, a na delu se pokazala odlična saradnja naroda, stručnih krugova i članova vlade. U pogledu razvoja kineske kulture, treba da vodimo računa o dve stvari: prvo, da nastavimo sa razvojem drevne kineske kulture, a drugo da učimo i razvijamo savremenu svetsku kulturu. Preporod drevne kulture kineske nacije ne znači zamenu drevne za savremenu kulturu, nego da drevna kultura treba da pomogne razvoju savremene kulture.
Upravo ova teorija predstavlja cilj razvoja Muzeja kineskog pisma.
Kineski jezik i kineska kultura poslednjih godina privlači sve više pažnje u svetu. Prema predviđanjima Državne kancelarije za predavanje kineskog jezika strancima, ove godine će sotinu hiljada stranaca učiti kineski jezik. Do oktobra prošle godine u 87 zemalja i područja sveta su otvorena 282 Instituta Konfučije, a održan je 241 kurs za učenje kineskog jezika.
