Poslednje dve nedelje u našim emisijama smo mnogo govorili o tome kako Kinezi obeležavaju svoju tradicionalnu Novu godinu. Juče, petnaestog dana nove godine je okončan Prolećni festival, proslavom Praznika fenjera. Da biste bolje razumeli značaj koji Kinezi pridaju ovom festivalu, pripremila sam prilog o tome šta Kinezi jedu i šta rade od prvog do petnaestog dana nove godine.
Prvoga dana lunarne Nove godine čim svi ukućani ustanu otvara se kućna kapija i bacaju se petarde. Ostaci od petarde, crvene boje, simbolizuju sreću koja treba da prati taj dom. Toga dana se pripremaju kineske raviole, odnosno ''điaozi'', čije punjenje ne sme da bude sa mesom. Ovoga dana Kinezi se mole svim duhovima za zdravlje, sreću i blagostanje. Da bi se sprečile nesreće u kući, treba piti travaricu, rakiju od raznih vrsta lekovitih trava. I mlado i staro prvoga dana nove godine treba da popije makar gutljaj te rakije, jer podstiče cirkulaciju i jača imunitet.
Drugoga dana, nakon što se izađe na ulicu da se dočeka Duh bogatstva, jedu se špagete, kako bi svi ukućani bili zdravi i dugovečni. Toga dana ćerka, koja je Novu godinu čekala sa muževljevim roditeljima, zajedno sa mužem dolazi da čestita praznike roditeljima, a majka joj sprema špagete. Na taj način pokazuje da je neraskidiva nit koja ih povezuje, bez obzira koliko fizički bile udaljene. Običaj je da se drugoga dana nove godine obilaze rođaci i prijatelji, kako bi jedni drugima čestitali dolazak nove godine. Na ovaj dan ljudi treba da se prisete svih dragih osoba. Treći dan nove godine zove se ''mala godina''. Tada se jedu piroške punjenje kineskim lukom, ''hezi'', što simbolizuje ujedinjenje porodice. Četvrtoga dana obavezne su prevrte, debele palačinke sa raznim vrstama povrća. Četvrti dan nove godine je pogodan za obavljanje raznih poslova u kući i u državi. Peti dan se zove ''po vu'', jer od toga dana prestaju da važe sve zabrane: može da se čisti kuća, da se koriste nož i makaze, da se baci smeće, vlasnici prodavnica otvaraju svoje radnje... Toga dana se spremaju ''điaozi'' punjeni najčešće svinjskim mesom i kineskim lukom. Ukoliko se dogodi da testo pukne, ne sme se reći ''po'' (pući), nego ''dženg'' (zaraditi). Šesti dan nove godine je vreme kada se treba odbranizi od Duha siromaštva tako što se na ulazna vrata lepe slike od izrezanog papira crvene boje. Ovoga dana bi trebalo jesti kiflice sa sojom. Sedmi dan nove godine predviđen je za šetnju gradskim ulicama, ali ne za sve. Toga dana devojke sa navršenih 16. godina su u staroj Kini dobijale dozvolu da prvi put samostalno prošetaju gradom. Udate žene tek sedmog dana nove godine imaju priliku da malo odahnu od kućnih poslova. Sedmi dan je dan kad se dočekuje Duh ljubavi i sreće (xi shen) i toga dana treba jesti prolećne rolnice. Osmoga dana nove godine vreme je najčešće lepo, noć bude vedra, pa stariji zajedno sa decom uživaju u zvezdanom nebu. Sledećeg, devetog dana, skida se svečana odeća i oblači ono što nosimo svakoga dana. Desetog dana se treba pokloniti Duhu kamena i zahvaliti mu na dobrom zdravlju i čvrstini koju je podario članovima porodice. Ovaj ritual istovremeno pokazuje želju starih Kineza da žive u skladu sa drugim ljudima i sa prirodom.
U drevna vremena Kinezi su prvi dan posvećivali kokoškama, drugi dan psima, treći dan svinjama, četvrti ovcama, peti kravama, šesti konjima, sedmi ljudima i osmi žitaricama. Ukoliko dan bude sunčan, to znači da će godina biti plodna, a ukoliko bude oblačno godina će biti loša. To verovanje se s vremenom izmenilo, tako da je dobar znak ukoliko prvih deset dana nove godine vreme bude hladno, bez vetra i snega.
I tako sve do petnaestog dana nove godine, kada se obeležava Praznik fenjera. Petnaesti januar po lunarnom kineskom kalendaru zove se i Praznik juansjiao, a toga dana na svečanoj trpezi obavezno se nađu slatke kuglice ''juansjiao'' punjenje raznim nadevima. Običaj nastao još u vreme Han dinastije je da se toga dana ljudi mole bogovima za dobro zdravlje, sreću i blagostanje. Ovaj praznik u savremenoj Kini mnogi smatraju Danom zaljubljenih, jer toga dana sve više mladih dolazi u hramove kako bi umolili bogove da im podare sreću u ljubavi. U Pekingu, u opštini Šiđingšan, nalazi se brdo Badaču. Tu se nalazi i istoimeni park, u kojem je budistički hram. Juče su mnogi moji prijatelji išli na Badaču, da bi upalili mirisne štapiće i poželeli želju. Kažu da će se želja koju poželite na vrhu brda, u pagodi Šili, sigurno ostvariti. Kada se ostvari, treba da ponovo dođete u tu pagodu i da zahvalite bogovima što su bili milostivi prema vama. Kad se vrate sa Badačua, Kinezi odlaze na ručak i kao desert jedu ''juansjiao'' , loptice napravljene od lepljivog pirinca. Oblik juansjiao kuglica i obično slatki nadev simbolizuju sreću porodice i slatak život.
Danas u raznim krajevima Kine postoji oko 30 vrsta juansjiao, koji su punjeni različitim nadevima: od gloga, urmi, soje, povrća, susama, maslaca, čokolade i drugih sastojaka. U raznim krajevima Kine popularni su različiti juansjiao.
Priredila: Tatjana Soldat
