Na dan 2.februara, predvodjeni dobošarskim ešalonom, izvođači na štulama izlaze na ulice i izvode tačke stare folklorne baštine.

Nekada davno štule u gradiću Kušuj nisu bile ovako visoke kao danas, obično su bile duge izmedju pola i jednog metra. Nastanak džinovskih štula je zapravo rezultat nadmetanja izvođača južnog i severnog dela gradića Kušuj. Nadmetanje je obustavljeno kad je visina štula dostigla tri metra, jer je veoma opasno ukoliko visina štula sa izvođačem premaši 5 metara.

U gradiću Kušuj postoji stotinak izvođača veštine hodanja na štulama, koji učestvuju na raznovrsnim manifestacijama, novogodišnjim vašarima i drugim umetničkim predstavama . Time razvijaju i prenose tradicionalno kulturno nasledje.

Juna prošle godine, na Drugom festivalu kineske nematerijalne kulturne baštine održanom u Čengduu, glavnom gradu provincije Sečuan, izvođenje na štulalama iz gradića Kušuj je zadobilo ovacije publike i nagradu najviše kategorije. O tome je izvođač Đu Tingvu sa uzbuđenjem naveo:

U Čengduu nas je publika toplo pozdravljala tokom cele predstave. Naše izvođenje je izazvalo pozornost i čuđenje. Posetioci su bili oduševljeni i pozdravljali su nas neprekidnim aplauzima, pošto nikada pre nisu videli ovako visoke štule.

Obično su najbolji mladi izvođači, jer ova veština se izvodi uglavnom do 40.-te godine, a briljantna izvođačka karijera traje samo 10 godina. Vežbanje hodanja na štulama počinje u detinjstvu, neki počinju sa 6 , a neki osam godina. Na početku se hoda na štulama visokim metar do metar i po. Sa 18 godina se počinje vežbanje hodanja na super visokim štulama. Šesdesetgodišnjak Miao Baošan je prenosilac nasledja veštine hodanja na superštulama. Zbog godina, on više ne izvodi, već uči mlade. Za vreme hodanja na superštulama, noge treba da budu čvrsto privezane za štule, a izvođači treba da budu prisebni i hrabri, da se drže uspravno i stabilno i gledaju u daljinu u visini očiju.