Od početka izolacije izmedju kontinentalnog dela Kine i Tajvana u 1949. godini, medjusobne trgovinske veze su takodje bile prekinute. 1979. godine, kontinentalni deo je prvi dao inicijativu da dve obale uspostave trgovinsku razmenu, poštansku razmenu i plovidbene linije. Posle toga su poboljšani politički odnosi, što je stvorilo povoljnu atmosferu za obnovu i razvoj trgovinske razmene. Od 1987. godine je tajvanska strana počela da dozvoljava svom stanovništvu da putuje u kontinentalni deo Kine radi posete rodjacima. To je bio i jedan od načina za mnoge trgovce da se uz put raspitaju o situaciji na tržištu u unutrašnjem delu Kine. Osvrćući se na svoje prvo putovanje i prvi biznis koji je završio u kontinentalnom delu Kine, gospodin Lin Janhong je naveo:

Ja sam 1989. godine prvi put posetio kontinentalni deo Kine. Bivim se biznisom čelika, i tada sam vrlo dobro poslovao. Primao sam narudžbine na Tajvanu, proizvodio robu u kontinentalnom delu Kine, pa potom izvozio u SAD.

Radi unapredjivanja medjusobnih trgovinskih kontakata, kontinentalni deo Kine je objavio niz zakona i mera, uključujući i « Pravilnik o zaštiti interesa tajvanskih trgovaca na polju investiranja». S obzirom da uslovi postaju sve bolji, i da se sve više razvija privreda u kontinentalnom delu Kine, sve je više i tajvanskih trgovaca koji počinju da saradjuju sa preduzećima iz unutrašnjosti. Na početku su tajvanski trgovci investirali samo u provincije koje se nalaze u blizini Tajvana. Ali uz brzi razvoj privrede, počeli su da investiraju i u zapadni deo Kine, isto kao i što su proširili oblast saradnje.

Govoreći o opštoj situaciji na planu trgovinske saradnje izmedju Tajvana i kontinentalnog dela Kine u poslednjih desetak godina, šef Odeljenja za privredu pri Kancelariji za tajvanske poslove u okviru Državnog saveta, gospodin He Šidžong je naveo:

Sve do kraja maja ove godine, vrednost nedirektne trgovine izmedju Tajvana i kontinentalnog dela je bila 4 milijardi i 300 miliona dolara, od čega je vrednost uvoza kontinentalnog dela sa Tajvana bila 3 milijarde i 600 miliona juana. Trenutno je kontinentalni deo najveće tržište i izvozna destinacija sa kojom Tajvana ima pozitivni saldo.

Prema rečima gospodina Hea, iako je vrednost trgovine velika, radi se o nedirektnoj razmeni. Zašto se ne može voditi direktna trgovinska razmena izmedju dve obale Tajvanskog moreuza? Zato što tajvanska vlada ne uzima u obzir zahteve naroda sa dve obale, već uprkos tome svim načinima sprečava realizaciju pomenute inicijative o uspostavljanju trgovinskih i poštanskih veza, kao i plovidbenih linija. Takav stav tajvanske vlade je izazvao nezadovoljstvo tamošnjih trgovaca. Preduzetnik Čen Guojuan je naveo:

Inicijativa za uspostavljanje razmene odgovara interesima trgovaca, i njome se može uštedeti puno novca i radne snage. Time bi kontakti izmedju dve obale postali učestaliji, a to je ne samo želja tajvanskih trgovaca, već je i želja naroda sa dve obale.

Čen je još naveo da se nada da će tajvanska vlada poštovati želju naroda, i da neće političkim merama uticati i odložiti realizaciju ove inicijative.

Kontinentalni deo Kine oduvek sprovodi aktivnu politiku. Recimo, već je počelo sprovodjenje nulte carine, tj. ukinute su carinske stope na uvoz tajvanskog voća. Kako se predvidja, biće sve više i više voća sa Tajvana koje će se moći naći u radnjama u kontinentalnom delu Kine.