Kineski predsednik Hu Đintao je podvukao da kontinentalni deo Kine izražava dobrodošlicu bilo kojoj ličnosti ili stranci koji ulažu napore u realizaciju politike o jednoj Kini.. Bez obzira o kome je reč i bez obzira šta su radili u prošlosti, ukoliko danas poštuju princip o jednoj Kini, s radošću ćemo razgovarati sa njima o razvoju odnosa dveju obala tajvanskog moreuza, podvukao je kineski predsednik.

Od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, kineska vlada je neprekidno ulagala napore u ujedinjenje zemlje. Osnovna njena orijentacija prema Tajvanu je ¨mirno ujedinje i dva sistema u jednoj zemlji¨, tj. da će se kontinentalni deo truditi da putem pregovora ostvari ujedinjenje domivine i da će posle toga u njemu biti zadršan socijalizam, a u Tajvanu sadašnji kapitalistički sistem.

Kineska vlada je godinama radila na unapredjivanju razvoja odnosa dveju obala tajvanskog moreuza. Zahvaljujući zajedničkim naporima dve strane, krajem prošlog veka počeli su da se postižu rezultati u razmeni izmedju Tajvana i kontinentalnog dela Kine. Prema podacima, vrednost medjusobne trgovine u poslednjih desetak godina je bila iznad 400 milijardi dolara. Istovremeno, kineska vlada je uložila napore u održavanje medjusobnog političkog dijaloga.

Poslednjih godina stranka Kuomindang je izgubila najvišu vlast u Tajvanu i počelo je da se pojavljuje sve više secesionističkih tendencija. Pojedini tamošnji političari ne priznaju da je Tajvan deo kineske teritorije i pokušavaju da realizuju njegovu nezavisnost što je izazvalo incidente i sukobe.

Centralna kineska vlada čak i u ovakvoj situaciji nije prestala da ulaže napore u ujedinjenje zemlje. Predsednik Hu Đintao je u martu ove godine naveo:

Očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta je najvažniji interes cele zemlje. Naših milijardu i 300 miliona stanovnika, uključujući i 23 miliona tajvanskih stanovnika, neće dopustiti da se iko bavi delatnostima otcepljenja zemlje.

U martu 2005. u Kini je donet «Zakon protiv secesije», čime je u formi zakona iskazana kineska politika prema Tajvanu, kao i odučnost kineskog naroda u ostvarenju ujedinjenja domivine.

U tom cilju kao i u cilju ostvarenja mira na dve obale tajvanskog moreuza, lideri pojedinih tajvanskih partija, predsednik Kuomindanga Lian Džan i predsednik Ćinmindanga Song Čuju na primer, učinili su prve posete kontinentalnom delu u proteklih više od 50 godina. Sve su to pozitivni pomaci u razvoju odnosa izmedju Tajvana i kontinentalnog dela Kine čiji su gradjani uvereni u ostvarenje ujedinjenja domivine uz zajedničke napore svih strana.