Uopšte istorija

Tajvan je neotuživ deo kineske teritorije. U drevno doba Tajvan je bio povezan sa kontinentalnim delom Kine, ali je zbog kretanja Zemljine kore, deo koji je povezivao dva dela potonuo na dno mora i tako je formirano današnje ostrvo Tajvan.

Pisana istorija Tajvana počinje 230. godini naše ere. Tokom dinastije Sui u šestom i sedmom veku naše ere, veliki broj pripadnika Han narodnosti je naselio ostrva u arhipelagu Penghu u blizini Tajvana. Sa njima je i tadašnja razvijena tehnologija prenesena u ovaj deo. Početkom 17. veka Holandija je Tajvan pretvorila u svoju koloniju. Šezdesetih godina 17. veka, kineski nacionalni heroj Dženg Čenggong je Tajvan ponovo pripojio domovini. 1894. godine, Japan je izvršio agresiju na Kinu, kojom je tada vladala dinastija Ćing, i Kina je bila prinuđena da sa Japanom potpiše « Kinesko-japanski ugovor iz Šimonosokija» prema kojem je Tajvan pripao Japanu. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu, Kina je obnovila vlast na Tajvanu.

Dženg Čenggong Tajvan ponovo pripojio domovini

U 16. veku, lepo ostrvo Tajvan je bio postao cilje zapadnih imperijalista. Na početku su došli agresori iz Španije i Portugarije. 1642. godine, holandijski agresori su preduzili od španijaca bazu na severu Tajvana, i od tada je Tajvan postao kolonija Holandije. 1662. godine, nacionalni heroj Dženg Čenggong je, uz pomoći tajvanskih stanovnika, rukovodio borbu protiv Holandije i pripojio je Tajvan domovini. A posle toga je on bolestan i umro od te bolesti. Njegovi sinovi Dženg Đin i Dženg Kešuang su vladali Tajvan za 20 godina kada je brzo razvio ovo ostrvo. Ovaj period se zove «Period Ming Dženg».

Uključuje se Tajvan u mapu Kine na početkom Dinastije Ćinga

1683. godine, vlada Dinastije Ćinga je poslala vojnike na Tajvan i Dženg Kešuang je priznao ovu vladu. Vlada Ćinga je formirala jednu regionalnu vladu i tri sreza na Tajvana, čime je pojačalo razmene u svim oblastima izmedju kontinentalnog dela i Tajvana.

1885. godine, Vlada Dinastije Ćing je postala Tajvan kao provincija, i imenovala Liu Mingšuan kao prvi predsednik te provincije. Liu Mingšuan je ohrabrio stanovnike iz provincije Fuđiana i Guangdonga da presele na Tajvan, i svim merama je unapredio razvoj Tajvana.

Period japanske okupacije

Japan je počeo da se razvija u 19. veku. 1894. godine, Japan je počeo rat sa Kinom, i to je bio «Rat Điavu». Tadašnja vlada, koja je pretrpela poraz, je potpisala «Sporazum Maguan» i davala je ostrvo Tajvan i ostrvo Penghu Japanu. Stoga je Tajvan postao kolonija Japana za skoro 50 godina.

Posle okupacije na Tajvanu, Japan je formirao vlast i sprovodio je niz mere za upravljavanje. Koristeći Tajvan kao baza poljoprivrede, Japan je uložio napore za razvoj ta ostrva. Tokom Drugog svetskog rata, Japan je počeo razne vojne industrije na Tajvana radi svoje upotrebe.

Povratak i secesija

Prema istoriji, medjunarodna zajednica je potvrtila da je Tajvan neotuđiv deo kineske teritorije posle Drugog svetskog rata. 1943. godine, Kina, SAD i Velike Britanija su potpisali «Deklaracijom iz Kaira» u kojoj se navodi da Japan mora Kini vratiti Tajvan, Penghu i druge okupirane kineske teritorije. 1945 godine, Kina, SAD, Velika Britanija i Rusija su pospisali «Sporazum Potsdama» u kojem su ponovili da se sprovode uslovi «Deklaracijom iz Kaira».

1945. godine, Japan je prihvatio članake «Sporazum Potsdama» i objavio je poraz. Tajvan je vratio Kini. A tadašnja vlada pod rukovodstvom Stranke Guomindanga je izvršila pogrešne politike, pojačala je korupcije na Tajvanu i oštrila je sukob izmedju stanovnika i vlade. 1947. godine, tajvanski stanovnici su održavali pokret protiv Stranke Guomindanga u kojem je poginulo više od 30 hiljada civila. Ovaj dogadjaj se zove «Akcident 28. februara».

1949. godine, osnivala je Narodna Republika Kina. A lideri prethodne vladajuće stranke Guomindanga, na čelu sa Điang Điešiom, su izbegavali na Tajvanu. Oni su dobili podršku SAD i održali su Tajvan u situaciji odvojenja sa kontinentalnom delu Kine.