Plan za istraživanje fundamentalnih nauka

Kineski plan za za istraživanje fundamentalnih nauka zove se i plan 973, jer počeo da se primenjuje marta 1997.

Plan 973 obuhvata sledeća polja:poljoprivreda, energija, informatika, sredina i resursi, čovek i zdravlje i materijal, a takođe sve najvažnija pitanja u nacionalnoj privredi, društvenom razvoju i samom razvoju nauka.Ovaj plan je posvećen kompleksnom istraživanju na više oblasti, nudi teoretsku i naučnu osnovu za rešavanje problema.Kina je u plan uložila milijarde juana i pokrenula više od 300 tematskih istraživanja, kod kojih neka su dala poziivne rezultate. Kineki naučnici su postigli svetski izuzetne rezultate u nanotehnologiji, istraživnju genova, nauci o mozgu i paleontologiji. Kineski biolozi su 2002.otkrili red genova u pirinču, a 2004.klonirali funkcionalne genove pirinča.

Plan za istraživanje visokih i novih tehnologija

Kineski plan za istraživanje visokih i novih tehnologija zove se i plan 863, jer je predložen od strane četvorice kineskih naučnika marta 1986.

Plan 863 saglasno svetskoj tendenciji i kineskoj potrebi,izabrao je sedam polja ukupno 15 tema za prioritetno izučavanje, to su biotehnogija, tehnologija o kosmonautici, tehnologija o informaciji, laserska tehnika, automatika, tehnologija o energiji i novim materijalima.

Primenjujući ovaj plan,Kina je rasporedila delatnost istraživanja i primene visokih tehnologija,stvorila izvesne baze,formirala novu generaciju naučnika i tehničkih stručnjaka i na kraju, pojačala svoju istraživačku moć. Kina je osvojila kompjuterski čip Fandžou i Longsin,kineski Lenovo 6800 super kompjuter po kapacitetima operacije nalazi se na petom među 500 najjačih u svetu.

Poljoprivredni plan za naučno istraživanje

Poljoprivredni plan za naučno istraživanje se zove plan iskre, u želji da će se agronomija i agrotehnika kao iskra brzo raširiti u celoj Kini.

Plan iskre je odobren 1986.imajući za ciljeve osvajanje napredne tehnike i tehnoloških rešenja,njihovu popularizaciju u selima,unapređenje tehničkog progresa u seoskim preduzećima, poboljšavanje kvaliteta poljoprivrednih radnika i ostvarenje trajnog,brzog i zdravog razvoja kineskih sela i seoske privrede.

Kineski naučnici su primenjujući plan iskre radili u razvijanju visokorodne, kvalitetne i efikasne poljoprivrede,formirali uzorna preduzeća koja koriste modernu tehniku i seoske resurse,stvorili grupu agronoma, tehničkih stručnjaka i stručnjaka za upravljanje.Godine 2003.kineski agronomi su selekcijom odgojili više od 300 novih sorti poljoprivrednih kultura i posadili ih na više od 10 miliona hektara zemljišta.Oni su predložili i novi način navodnjavanja, koji omogućuje štednju više od 30 odsto vode.

Plan iskre je doprineo specijalizaciji i modernizaciji kineske poljoprivrede i povećao prihode kineskog seljaštva, te je kod seljaka dobio podršku i odobravanje.

Plan za popularizaciju tekovina visokih i novih tehnologija

Kineski plan za popularizaciju tekovina visokih i novih tehnologija se zove plan baklje. Plan ima za ciljeve ispoljavanje nadmoćnosti i potencijala kineskih naučnika i tehnologa, unapređenje komercijalizacije,industrijalizacije i konačno internacionalizacije tekovina visokih i novih tehnologija.Plan je počeo da se primenjuje 1988.čiji su prioriteti:elektronika i informtika,biotehnologija,novi materijal,mehaničko-električna integracija, novi vidovi energije,štednja energije i čuvanje sredina.

Kina je stvorila u raznim regionima 53 državnih zona za razvoj visokih i novih tehnologija.Od 1991. na ovamo glavni privredni pokazatelji u njima povećavaju se godišnje za 40 odsto.

Prošle godine 53 državnih zona su u prihodima probili barijeru od 2000 milijardi juana,od kojih se zapažaju kineske silikonske doline--Zona za razvoj visokih i novih tehnologija Džunguančun u Pekingu i Zona za razvoj visokih i novih tehnologija u Šangaju. Stvorena je u ovim zonama velika grupa preduzeća visokih i novih tehnologija, kao što su Lenovo, Fangdžen i Ciguan u kompjuterskoj oblasti, a Huavei i Datang u oblasti telekomunikacija.

Plan o kosmonautici sa ljudskom posadom

Kineski plan o kosmonautici sa ljudskom posadom je počeo da se primenjuje 1992.To je plan u tri koraka, kao prvi slanje prvog kineskog kosmonauta u kosmos,kao drugi osvajanje tehnike spajanja u svemiru i slanje na predviđenu orbitu kratkoročne laboratorije sa ljudskom posadom i treći postavljanje dugoročne kosmičke stanice sa ljudskom posadom za niz obimnih naučnih ekeperimenata i osvajanje primenjene tehnike.

Godine 1999.Kina je uspešno lansirala prvi bepilotni kosmički brod"Šendžou 1", zatim izvršila u naredne tri godine probne letove tri bepilotna kosmička broda. 15. oktobra 2003.Kina je lansirala u kosmos prvi kosmički brod sa ljudskom posadom"Šendžou 5", Jang Livej je postao prvi kineski kosmonaut ili drugim rečima taikonaut. To pokazuje da je Kina postala odmah iza Rusije i Amerike treća zemlja koja je stanju da obavi kosmonautiku sa ljudskom posadom.

Kosmički brod "Šendžou"je zasada kosmički brod najvećeg kalibra,sastoji se od pogonske, povratne i orbitne kabine. Može da prihvata tri kosmonauta da razmotre Zemljinu planetu i obave naučne probe.Pošto se kosmonaut sa povratnom kabinom vratio na Zemlju,orbitna kabina nastavlja svoj rad u kosmosu. Raketa"Čandžen 2 F"koja se koristi u lansiranju "Šendžoua" predstavlja najbolju,najdužu i najsloženiju raketu u Kini.

Kina je 2005. lansirala "Šendžou 6"sa ljudskom posadom od dvojice kosmonauta, a ima u planu takođe hod taikonauta u svemiru.

Kineski program ispitivanja Meseca

Kineski program ispitivanja Meseca se realizuje u tri etape. U prvoj lansiranje satelita za ispitivanje Meseca koji kruži Mesecom. U drugoj mekano spuštanje ispitivačke sonde na Mesec i zatim njen ispitivački obilazak na površini Meseca.U trećoj sakupljanje uzoraka sa Meseca i povratak na Zemlju.

Trenutno se realizuje prva etapa koja se zove Kruženje Mesecem.

Program ispitivanja Meseca je otpočeo januara 2004. Krajem 2006.biće lansiran ispitivački satelit "Čan-e 1"da tokom letova oko Meseca obavi ispitivanje Mesečeve površine.Prioriteti su sticanje i analiza trodimenzionalnih video snimaka na površini Meseca, otkrivanje debljine zemljišta na Mesecu,analiza karakterika rasporeda korisnih elemenata i materijala i ispitivanje svemirske sredine između Meseca i Zemlje.

Iako kineska kosmonautika već ima 40-godišnju istoriju i ostvarila je kosmonautičko letenje u svemiru, kineski naučnici se suočavaju sa nizom tehničkih problema, a najveća teškoća je velika razdljina od 400,000 kilometara za letelicu.

Kina radi na preobražaju i izgradnji sistema telekomunikacija za merenje i kontrolu i sistema na zemlji,a ima u planu da do oktobra 2006. napravi satelit i odgovarajući raketni sistem.