Posle osnivanja NR Kine u 1949.godini, kineska vlada je donela i sprovela u celoj zemlji politiku o slobodi veroispovesti. Kineski gradjani imaju pravo da slobodno izbere kakvu veru da ispovedaju. Položaj svake vere je ravnopravni, medju njima se skladno odnose. Gradjani bez obzira da li ispovedaju kakvu veru ili ne, treba da budu medjusobno poštovani i skladni.

U Ustavu NR Kine se potvrdjuje da gradjanin NR Kine ima pravo da ispoveda veru. Bilo koja državna institucija ili bilo koji pojedinac ne može prinuditi gradjane da ispovedaju veru ili ne. Takodje ne može da izvrši diskriminaciju prema gradjanima koji ispovedaju veru ili ne. Država zaštiti normalne verske delatnosti. Istovremeno u Ustavu je potvrdjeno da bilo koji pojedinac ne može da podriva društveni red, šteti zdravlju gradjana i smeta sprovodjenju državnog sistema obrazovanja.Religijska tela i verske delatnosti neće biti podvrgnuti uticaju iz inostranstva.

U kineskom zakonu o nacionalnoj regionalnoj autonomiji, gradjanskom zakonu,zakonu obrazovanja, zakonu rada, zakonu o obaveznom obrazovanju, zakonu o izboru Kongresa, organizacionom zakonu seoskog komiteta i zakonu reklame se potvrdjuje da gradjani imaju aktivno i pasivno pravo bez obzira da li ispovedaju veru ili ne. Legalna imovina religijskih udruženja je zaštićena zakonom. Obrazovanje se odvoji od religijom. Gradjani imaju ravnopravne šanse obrazovanja bez obzira da li ispovedaju veru ili ne. Pripadnici svake narodnosti treba da poštuju jezik, slova, navike, običaje i verske delatnosti drugih narodnosti. Gradjani ne treba da budu podvrgnuti diskriminaciji prilikom zapošljavanja zbog različite veroispovesti. U sadržaju reklame i marke je zabranjena diskriminacija prema narodnosti i religiji.

Januara 1994.godine kineska vlada je obnarodovala « Pravilnik o upravljanju religijskim prostorijama» u cilju zaštite njihove zakonitosti. Februara iste godine kineska vlada je objavila i «Pravilnik o upravljanju religijskim delatnostima stranaca na teritoriji NR Kine» radi zaštite slodobe veroispovesti stranaca na teritoriji Kine i zaštite njihovih prijateljskih kontakata i kulturnih razmena sa kineskim religijskim krugovima.

U odgovarajućim kineskim pravnim propisima je takodje potvrdjeno da su normalne nastavne delatnosti sveštenika i druge verske delatnosti u religijskim prostorijama ili u kućama veroispovednika zaštićene Zakonom.

Kao i u mnogim drugim zemljama sveta, u Kini je uveden princip odvajanja religije od obrazovanja. Ne vodi se religijsko vaspitanje prema učenicima.

U razvoju istorije, raznovrsna religijska kultura je postala jedan deo kineske tradicionalne ideje i kulture.